U Partizanu se snima rimejk filma „Zaboravljeni”

Zaboravljeni – jugoslovenski igrani film iz 1988, u režiji Darka Bajića i po scenariju Gordana Mihića, snimljen je mnogo ranije nego što su rođeni Danilo Pantić (1996), Marko Živković (1994) i Andrija Pavlović (1993), međutim, kad bi se na mikroprimeru Partizana i aktuelne crno-bele fudbalske tematike pravio „rimejk” identičnog naslova komotno bi mogli da uskoče u glavne uloge.

Razlog: triling fudbalera zavidne reputacije i značajnih rola u prošloj sezoni u tekućoj 2023/24. sišao je sa glavne scene još u avgustu i više nije u krupnom kadru šefa struke Igora Duljaja.

Ništa čudno… da 2022/23. zajedno nisu sakupili 69 utakmica i režirali, zatresavši mrežu ili asistirajući, 11 golova?!

Naravno, komandant ima apsolutno pravo da bira vojnike i, ukoliko kao Duljaj, (bar) u prvenstvu ređa pobede rezon izbora mu, u svakom slučaju, zaslužuje epitet „ispravan”, ali nameće se šta se to dogodilo s fudbalerima ogromnog talenta i, svojedobno, reprezentativnog (juniorskog ili „A”) statusa?

Najveća enigma je, svakako, Pantić: proletos, po oporavku od povrede i pod Duljajevim instrukcijama, nagoveštenog vaskrsnuća – efektnog gola iz slobodnog udarca Vojvodini i sjajnih izdanja začinjenih asistencijama protiv Novog Pazara i kragujevačkog Radničkog. Ove sezone sa svega 24 minuta u porazu od Sabaha u Azerbejdžanu, 20 na premijeri šampionata na gostovanju TSC-u i 15 u duelu s Vojvodinom. Poslednji put u protokolu 24. avgusta protiv Nordsjelanda u Danskoj?

U situacijama kad Frenk Kanute ne može da spoji tri „krštena” pasa i promašuje dodavanja na 10 metara, navijačima s pravom prolazi kroz glavu „gde je biser kojeg je ne tako davno kupio Čelzi”? Ili, zar je Partizanova škola fudbala, decenijama prepoznatljiva po gejziru veštih tehničara (jedan takav je i rođeni Rumljanin), prestala da fabrikuje igrače plemenitije od gladijatora (svaka čast na fizičko / borbenim karakteristikama) iz Senegala?

Marko Živković, za razliku od dve godine mlađeg druga, takođe, stasalog u „Zemunelu”, nije ni „omirisao teren”: u protokolu je jedino bio protiv TSC-a u Bačkoj Topoli i Sabaha u Beogradu.

Lane, desni bek rotirajući se sa Aleksandrom Filipovićem imao je zapaženu ulogu (gol Javoru i asistencije protiv Kolubare, Mladosti i Čukaričkog, nad njim i penal u večitom derbiju), naročito na domaćem terenu – bogomdanom za begove uz aut-liniju i doterane centaršuteve. Međutim, izgleda da ga je skupo koštala prolećna katastrofalna igra i prvoaprilsko klizanje u Novom Sadu, od tada – proveo je na igralištu još 11 minuta, krajem prošle sezone protiv Čukaričkog. Dodatni problem: Aranđel Stojković odlično se uklopio u Duljajevu viziju i, u međuvremenu, zacementirao mesto.

Andrija Pavlović, s druge strane, bio je otpočetka bitisanja u Humskoj u raskoraku između prethodno prezentovanog potencijala i očekivanja – na evropskoj sceni, pod dirigentskom palicom Gordana Petrića, bio je od koristi timu (Keln), ali… Nikako nije uspevao da uđe u golgetersku seriju (pogodio „samo” protiv Čukaričkog i Radničkog iz Niša) i izraste u važnu kariku.

Letos se činilo da će ponovo u inostranstvo, iznenada je dobio šansu u finišu revanša sa Sabahom i čak pogodio na penal-ruletu (!), od tada… Narodski: ni traga, ni klasa, ne računajući da je „popunio” službeni zapisnik u oba meča sa Nordsjelandom.

Zaboravljeni, bar Bajićevi i Mihićevi, nisu priča sa hepi-endom, Pantića, Živkovića i Pavlovića, ko zna – možda ponovo ogreje sunce, da li u Partizanu ili…