U smiraj letošnjeg prelaznog roka, u redove Vojvodine stigla su dvojica napadača – Aleksa Vukanović (31) iz Katara i Jamajkanac Norman Kempbel (23) iz Javora. Prvi je pauzirao od maja, pa mu je bilo potrebno vreme da bi se fizički pripremio i počeo da pruža partije kakve se s obzirom na bogato iskustvo i očekuju.
U minulom prvenstvenom susretu s Radnikom se prvi put našao u startnoj postavi i učestvovao je u akcijama prilikom postizanja sva tri gola, s tim da je bio strelac drugog. Ukupan utisak koji je ostavio na „Karađorđu” bio je odličan, što je potvrdio i aplauz s tribina kad je u drugom poluvremenu izlazio s terena.
- Iza mene je bio duži period neigranja, jer sam čekao odgovor iz Katara o eventualnom potpisivanju novog ugovora sa Um Salalom – rekao je visoki napadač, rođen u Gajdobri.– Dugo sam bio strpljiv, ali sam se na kraju čuo s predsednikom Vojvodine Dragoljubom Zbiljićem i bukvalno za dva minuta se dogovorili da postanem član novosadskog tima. Pregovori s crveno-belima datirali su još od početka prelaznog roka, ali sam tada, što je i normalno za igrača mojih godina, bliži bio rešenju da ostanem u inostranstvu. Ipak, dolazak u Vojvodinu bio je dobra opcija jer sam se praktično vratio kući.
Osnovni utisak iz utakmice sa Surduličanima, barem posmatrano s tribina, bio je da je Aleksa mnogo toga dobrog doneo igri Novosađana. Kilometre je pretrčao, bio konstantna opasnost po gol Radnika, a nije se libio ni da pomogne defanzivcima kad je bilo potrebe.
- Nisam samo doneo novine o kojima govorite već je to sve više bilo deo taktike trenera Popovića. Naravno, važno je bilo i moje iskustvo, ali i važnije da smo napokon otvorili utakmicu kako smo želeli i pobedili. Na vreme smo postigli prvi gol, zatim još dva i mogli još više.
Vremena za pokazivanje zadovoljstva zbog učinjenog nema, sledi gostovanje Čukaričkom.
- Brđani uvek imaju ozbiljnu ekipu i međusobne utakmice kod njih su vrlo zanimljive i tvrde. Možda nam je malo olakšanje što će pre duela s nama igrati u Ligi konferencije. Ali, po meni, to ništa ne mora ne znači. Ukoliko budemo stajali onako kako smo to činili protiv Radnika, verujem da nećemo imati problem, jer mnogo toga zavisiće od nas.
O tome da li oseća da je potpuno spreman za igre na visokom nivou, Vukanović nema dilemu.
- Još uvek nisam, ali polako ulazim u sistem i nakon utakmice ili dve moći ću da odigram 90 minuta. Svi smo u pogonu, osim Bolingija, što je dobro zbog rotiranja. Zato i očekujem da ne izgubimo na Brdu, ali se nadam i pobedi. Uspostavili smo sistem ispod kog ne bismo smeli više da idemo. Lako biti neće, opet, verujem u kvalitet tima i u našu dobru partiju.
ZAOBILAZNO DO VOJVODINE
S obzirom na to da je rođen u Gajdobri, bilo je za očekivati da će Aleksa jednog dana da prigrli dres Vojvodine. Međutim, njegova karijera išla je u drugom pravcu. Posle odlaska iz matičnog Hercegovca, igrao je u ČSK-u, OFK Bačkoj, Napretku i Crvenoj zvezdi. Potom su usledili inostrani angažmani i Kini i u Kataru.
- Kao 16-godišnjak sam bio na probi u Vojvodini, u vreme kada je Katai igrao u omladinskom timu. Odradio sam dva treninga, namestio tri i postigao gol. Ali, tadašnji trener je rekao da mu nisam potreban i vratio sam se u Hercegovac. Eto, tek u 31 godini sam ipak postao prvotimac Vojvodine i sve učiniću da stignemo barem do četvrtog mesta na tabeli.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
