Da li bi OI u Berlinu 2036. bile proslava nacizma?

Nemački Berlin spreman je da se kandiduje za domaćina Letnjih olimpijskih igara 2036. Međutim, plan privlači mnogo kritika i nekoliko neugodnih pitanja. Nemačka mora da ubedi MOK da može biti domaćin Igara 2036. Ovim pitanjem bavio se nemački portal “Dojče vele”.

Bilo da se radi o 2036. ili 2040. godini, Berlin je spreman da bude domaćin letnjih Olimpijskih igara. To je poruka nakon što su gradonačelnik Berlina, Kai Vegner, i senator za sport, Iris Spranger, potpisali dokument kako bi potvrdili namere.

- Želimo da Igre budu ne samo za, već pre svega, sa građanima Berlina - rekao je Vegner.

Ako Berlin osvoji pravo domaćinstva za 2036. godinu, Igre bi se održale tačno 100 godina posle Olimpijskih igara iz 1936. koje je organizovao Nacionalni socijalistički, odnosno nacistički, pokret. To je izazvalo kritike od strane onih koji smatraju da je to nepoštovanje istorije.

- Daje čudan utisak proslave od 100 godina - rekao je istoričar Oliver Hilmes u nemačkim novinama Tagešpigel. Prema Hilmesu, trebalo bi pažljivo razmotriti kako istoriju staviti u odgovarajući kontekst.

Opozicija u berlinskom Senatu kritikovala je projekat iz drugih razloga. Zeleni su ukazali na nepovoljno stanje sportskih objekata u Berlinu i hitnu potrebu za obnovom sportskih terena, teretana i bazena.

- Pre nego što uložimo milijarde u veliki sportski događaj, treba da se koncentrišemo na dovođenje naših sportskih objekata i klubova u red - rekla je Klara Sčeldič, portparolka za sportsku politiku stranke.

Gosti koji su posetili Igre iz 1936. iz inostranstva doživeli su savršeno organizovan, bombastičan sportski događaj tokom berlinskog leta. Gotovo 4.000 sportista iz 49 zemalja predstavljalo je rekordan broj učesnika tada. Broj posetilaca premašio je sve prethodne rekorde. Po kafićima i plesnim dvoranama nemačke prestonice, ljudi su se zabavljali i uživali u životu 16 dana.

Ali istovremeno, Igre su bile veliki događaj i propagandni uspeh za naciste. Poslednji put tokom svoje vladavine, koje je trajalo do 1945. godine, predstavili su se svetu kao miroljubivi. U leto 1933. godine, Adolf Hitler i nacistička vlada izdali su deklaraciju, po zahtevu Međunarodnog olimpijskog komiteta, da su Igre otvorene za "sve rase i veroispovesti".

Međutim, postojalo je nekoliko događaja pred sam početak Igara koji su pokazali prave namere nacista. 1935. godine usvojeni su Nirnberški rasni zakoni, koji su jasno izrazili njihovu antisemitsku i rasističku ideologiju. Iste godine, povećali su svoje oružane snage sa 100.000 na preko pola miliona vojnika. Osim toga, Rajna, na zapadu Nemačke, bila je okupirana od strane vojske 1936. godine, čime su prekršeni međunarodni sporazumi.

Vajmarska Republika bila je još uvek demokratska kada su Igre dodeljene Nemačkoj 1931. godine. Mnogi kritičari tvrdili su da bi ih trebalo oduzeti pošto su Hitler i nacisti došli na vlast u januaru 1933. godine. Međutim, to se nije dogodilo. Čak i najavljivanog olimpijski bojkota od strane Amerikanaca i drugih nacija na kraju nije bilo. Hitler je dobio svoju veliku sportsku scenu i iskoristio je maksimalno.

- Sto godina posle "nacističkih igara pod svastikom", grad bi mogao da pokaže koliko je raznovrsan i otvoren sportski centar Berlina danas - rekao je Vegner.

Njegova prethodnica na funkciji, trenutni senator za privredu Berlina, Franziska Gifey, takođe vidi korist.

- Već smo videli kakav pozitivan efekat to ima na grad sa Specijalnim olimpijadama ove godine, makar u pogledu brojnih gostiju koji doprinose turizmu - rekla je. - Ako se Olimpijske igre uspešno održe, onda se ekonomski efekat može osetiti širom Berlina.

Podrška ideji nije ograničena samo na lokalne političare. Jens-Kristijan Vagner, na primer, rekao je nemačkom mediju Miteldojčer Rundfunk da je ideja dovođenja Igara 2036. u Berlin dobra. Vagner je direktor Fondacije memorijala Bučenvald. Bučenvald kod Vajmara bio je dom najvećem koncentracionom logoru na nemačkom tlu od 1937. do 1945. godine.

Međutim, prema Vagneru, mogućnost zloupotrebe Igara iz 1936. godine od strane nacista takođe je realna.

- S jedne strane, sportski objekti koji su već korišćeni 1936. godine takođe će biti korišćeni - rekao je. - Moramo se svesno baviti tim i biti spremni na okolnosti u kojima sport može biti zloupotrebljen u političke svrhe.

Predsednik MOK, Tomas Bah, nedavno je umanjio potencijalne olimpijske ambicije svoje zemlje.

- Bio bih veoma srećan zbog Olimpijskih igara u Nemačkoj, ali zbog ograničenja ulaska određenih ljudi u zemlju usled ruskog rata na Ukrajini, Nemačka trenutno ne bi bila opcija kao domaćin. MOK može da dodeli Igre samo tamo gde se poštuju njegova pravila - rekao je Bah. - To uključuje garanciju da svaki učesnik akreditovan od strane MOK može da uđe.

Naredna tri izdanja Letnjih igara dodeljena su Parizu (2024), Los Anđelesu (2028) i Brisbejnu (2032), dok će sledeće Zimske igre biti održane u Milanu/Kortini d'Ampeco 2026. godine. Domaćini Zimskih igara 2030. i 2034. biće imenovani sledeće godine.

To znači da bi Berlin mogao biti domaćin Igara najranije 2036. godine. Međutim, konkurencija već sada postoji. Prema rečima Baha, postoji dvocifren broj zainteresovanih strana. Veliki favorit za sad je Indija.

Ceo tekst objavljen u Dojče veleu možete da pročitate na OVOM LINKU.