Veljković: Prvenac u najboljem trenutku

Prvenac i to kakav. Gol za vođstvo protiv Bugarske, činilo se tog trenutka i trasirao put reprezentaciji Srbije na Evropsko prvenstvo 2024. Miloš Veljković je u Leskovcu udario snažan pečat na karijeru u državnom timu. Posle dva planetarna igraće i na kontinentalnom šampionatu. Zasluženo.

- Nije moglo bolje za mene. Otac i majka su bili na tribini. Proslavio sam pogodak ispred njih i mojoj srećni nije bilo kraja – radostan je Veljković dan posle plasmana Orlova na EURO.

Zatresli ste posle Tadićevog centaršuta, kao što je uradio i Srđan Babić u 82. minutu?

- Nadao sam se da ću da dođem do lopte. Mogao je da pogodi i Gudelj. Imao sam sreće da se šutiram posle odbitka od prečke. Igrač rivala pokušao je da je spreči da uđe u mrežu, ali hvala Bogu da nije uspeo. Prilike za gol propuštao sam protiv Mađarske i Litvanije, sad mi je uspelo da konačno probijem led. Još draže mi je, naravno, što sam bio precizan u tako važnom trenutku.

Niste dugo izdržali u ritmu iz prvih 20 minuta, pogotovo posle odmora?

- Pričao sam sa Bugarinom Gruevim. Igrali smo zajedno u Verderu, on je sad u Lidsu. Priznao je da je trebalo da vodimo tri ili četiri razlike na poluvremenu, iako su i oni pogodili prečku. Golman Naumov je blistao. U nastavku nismo bili tako dobri u presingu, niti u defanzivi, pogotovo prilikom pokušaja da sprečimo njihove kontre.

Strah ili nešto drugo, zbog čega ste podbacili u drugih 45 minuta?

- Nismo dobro ušli u nastavak. Uvek je glava bitna u tim situacijama. Bugari su „uzeli” momenat, izjednačili iz kontre. Želeli smo da ponovo povedemo. Pritisli smo ih, napali sa dva špica. Posle greške na sredini usledila je kazna iz protivudara. Ne bi trebalo da nam se dešavaju takve stvari. Znao sam ipak, da ćemo dati drugi gol.

Da vas nije poremetilo vođstvo Crne Gore u Budimpešti nakon prvog poluvremena?

- Nisam ni obraćao pažnju šta se pričalo u svlačionici vezano za utakmicu Mađara i Crnogoraca. Ostao sam fokusiran na naš posao. Možda smo pomislili da će nam biti lakše posle dobre igre u prvom poluvremenu.

Je li vas možda sputao pritisak?

- Znali smo koliko je utakmica bitna. Nesvesno se desilo da ne počnemo isto drugo poluvreme. Najvažnije je da smo se plasirali na Evropsko prvenstvo. Naša nacija je 24 godina čekala na dva velika takmičenja i zbog toga je ovo nesumnjiv uspeh.

Selektor Stojković je mučenje kroz kvalifikacije objasnio svemu što se dešavalo u Kataru, odnosno kritikama posle rane eliminacije?

- Mister je u pravu. Hteli smo da uradimo nešto više na svetskom prvenstvu. Nije nam bilo lako da se usmerimo na nove ciljeve, iako smo imali veliki motiv. Teško je odigrati na istom nivou kao u prethodnom ciklusu kvalikacija. Gledali smo ipak, napred i korak po korak došli do cilja.

Vaš i Babićev gol skrenuo je pažnju na vas iz odbrane, što vam sigurno mnogo znači posle mnogobrojnih primedbi?

- Lepa je stvar, naravno, što smo postigli golove. Zaslužili smo kritike i ne bežimo od njih. Moraju ipak, svi da shvate da smo tim. Ne počinje odbrana od nas iz zadnje linije. Isto tako, i napad kreće od našeg gola. Mnogo ne ulaze u detalje i zato za primljene golove uvek krive nas. Defanzivci su uvek prvi na udaru. Dosta situacija desi se pre nego što protivnički igrači stignu do našeg šesnaesterca. Isto tako, Mitrović, Tadić, Vlahović ne mogu da postignu golove bez pomoći nas ostalih. Ne razumeju svi šta prethodi golovima. Svakako da preuzimamo odgovornost, ali nije sve do nas.

Drugi gol od Bugarske primili ste posle kontranapada, prouzrokovanog greškom Živkovića i Lukića?

- Žile i Sale se nisu dobro razumeli. Dešava se. Nismo uspeli zatim da se odbranimo. Bitno je da smo reagovali, preuzeli inicijativu i izjednačili. Nismo bežali od odgovornosti, svi smo tražili loptu. Takav pristup doveo nas je do izjednačenja i Evropskog prvenstva.

Bili ste u nedelju i najstariji od trojice štopera, vi ste rođeni 1995, Milenković 1997, Babić 1996...

- Drago mi je da su između nas samo dve godine razlike. Sa Babićem sam igrao zajedno u omladinskoj reprezentaciji, osvojili smo 2015. Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. Srećan sam što je i on postigao prvi gol u A timu, još i za bod protiv Bugarske u poslednjem kvalifikacionom meču. Sjajno sarađujem takođe sa Milenkovićem i Pavlovićem, često sam bio u zadnjoj liniji sa njima.

Jesu li vam prve čestitke za plasman na EURO stigle iz Verdera?

- Posle mojih najbliži javili su se iz kluba, saigrači, treneri... Čestitali su mi.

U Nemačkoj možete da budete domaćini saigračima, zajedno sa Lazarom Samardžićem, rođenim u Berlinu, i Filipom Kostićem, sa osam godina staža u Bundesligi?

- Lepa stvar za nas što ćemo igrati u zemlji, gde smo ostavili ili, poput mene, još ostavljamo trag. Ne znamo gde ćemo igrati utakmice, biće jasno posle žreba 2. decembra u Hamburgu. Mogu da pomognem ako je potrebno. Poznajem odlično nemački mentalitet, rođen sam u Bazelu, na istom govornom području.

Mnogi pominju Frankfurt kao grad sa najviše Srba?

- Bilo bi super, pogotovo što je i odlična konekcija sa gradom na Majni. Gde god da budemo igrali biće veliki broj naših navijača, pogotovo iz dijaspore. Nemci su perfektni organizatori, u šta će se uveriti svi koji dođu na šampionat – zaključio je Miloš Veljković.