Vremena su se promenila. Nekada na dan utakmice nije trebalo ni pokušavati da napravite intervju sa nekim igračem ili trenerom, jer je bilo Sveto pismo da se tog dana ništa ne radi osim da se fokusira na utakmicu.
Amerikanizacija evropske košarke, veliki broj utakmica, ali i činjenica da su mnogi stručnjaci „smekšali strogoću” boraveći u NBA dovela je i do toga da se sada i u Evropi opušteno ćaska i na dan meča. Tako je i u slučaju Etorea Mesine, višestrukog prvaka Evrope, koji je sa Armanijevim košarkaškim manekenima došao na megdan Crvenoj zvezdi. Trener Milaneza dao je danas intervju za Meridijansport.
I pričao je o Teodosiću, Obradoviću, Vujoševiću, Daniloviću, Jariću, Božiću...
- Jedan od najvećih kreatora u košarci koje smo videli. Ekstremno je zabavno gledati ga. Zanimljivost: čak i prošle godine kada smo igrali protiv Virtusa, Miloš je bio naš glavni fokus u pripremi utakmica. Jednostavno, može da promeni svaki meč! Sada ima 36 godina, možda mora da bude obazriv što se tiče minutaže, ali jedan je od najvećih lidera i organizatora igre – rekao je Mesina o Zvezdinom plejmejkeru.
Petar Božić, bivši kapiten Partizana, sadašnji trener Londona, radio je Mesinom u San Antoniju.
- Bio je jedan od asistenata kod nas u Spursima. Nisam iznenađen. Isti je kao što je bio igrač, koncentrisan, inteligentan i veoma dobro organizovan.
Jedan od najboljih italijanskih trenera radio je sa mnogim srpskim igračima. Počev od Predraga Danilovića...
- Ako ste već prošli kroz listu, primetili ste da su tu neki jedinstveni talenti. Njihov dar je drugačiji. Ali, jedno bih kod svakog od njih primetio: čak i kada su u pitanju najveći, uvek su imali kombinaciju neverovatnog samopouzdanja, posebne ličnosti i istinsku veru da jedini način na koji možeš da pobediš je uz tim. Svi ti velikani su uvek shvatali koliko su važni za tim, ali i koliko je tim bitan za njih. A to ide od trenera koji su ih vodili kada su bili mladi.
Sa Danilovićem i Savićem je osvojio Evroligu 1998.
- Bili su drugačiji. Saša je došao u Bolonju kada je imao 22 godine. Zorana sam trenirao kada je već imao preko 30. Drugačije su ličnosti, drugačiji igrači. Saša… Uz dužno poštovanje prema svima, ali Saša je jedan od najvećih igrača svih vremena! Bio sam mlad trener i… Znate, mnogo dugujem Dušku Vujoševiću! Dule je tada bio van zemlje, bio je rat. Došao je u Italiju i počeo da radi kao trener. Ali, i dalje veoma blizak sa Sašom, bio mu je mentor. Mnogo mi je pomogao da bolje razumem Danilovića, da se povežemo. Bili smo obojica mladi, tvrdoglavi. Ali, sada ga smatram jednim od istinskih prijatelja u košarci. Mnogo mu dugujem, na terenu i van njega.
Marko Jarić je bio još jedan Srbin sa kojim je slavni stručnjak osvojio jednu od četiri titule prvaka Evrope. Srbin je imao 21 godinu kada je osvojio Evroligu. Da li nedostaju tako mladi talenti na najvišem nivou?
- Ne nedostaju samo meni, nedostaju Evroligi! Trend je da mladi igrači napuštaju Evropu. Imam primere u Daniloviću, Đinobiliju, Jariću. Postajali su zvezde i osvajali, a tek onda bi odlazili u NBA. Naravno da postoji primer Luke Dončića, koji je apsolutno poseban. Ali, tu je i dečak koji igra za Majami, Nikola Jović. On je sjajan talenat, ali se razvija u G ligi. Naravno da trenira i sa Majamijem, ali to je sada postalo uobičajeno. Izgubili smo tokom godina priliku da sami razvijamo igrače. Sada imamo iskusnije, oni donose čvrstinu i liderstvo, a utakmice su atraktivne. Ali, mnoge zemlje su uživale u tome da gledaju mlade kako igraju pred njima i tek posle odlaze. Lično, za mene je bilo uživanje da vodim te igrače. Ali, ne možemo ništa da uradimo po tom pitanju. Sada je čak i teško privući druge, jer se oni trude da ostanu blizu NBA po svaku cenu.
Kratka digresija bila je vezana za zgusnut raspored Evrolige.
- Veoma je teško za sve. I potpuno različito od NBA. U Evropi postoje dve tabele, jedna u Evroligi posle 34 utakmice, druga u domaćem šampionatu posle 30. Izgubiš dve utakmice i u problemu si. U NBA, izgubiš neke utakmice i nikom ništa, može da se prevaziđe. Svaki meč i u domaćem šampionatu vredi. Nemam pojma kako to da popravimo. Probali smo da skratimo treninge, da produžimo terapije, da smanjimo minutažu…
Zatim je ilustrovao jednim primerom iz prošlosti:
- Danilović bi igrao 35 minuta. Lako! I ljutio bi se na mene ako bi igrao i minut manje. Sada nije tako. I reprezentacije igraju preblizu početka sezone, što je za mene problem. Ne može kroz pripreme bez svih igrača, a budžeti klubova su veliki. Kada su reprezentacije igrale posle sezone, mogao si barem da izgradiš tim. Sada su umorni posle takmičenja koja su, da me ne razumete pogrešno, sjajna. Svetsko prvenstvo, fantastično. Evropsko prvenstvo, takođe. Olimpijske igre, bez premca. Ali, tajming je problem. Sada još pričamo o dodavanju još timova Evroligi? Ne znam gde idemo.
Kraći treninzi ruše evropsku košarkašku kulturu – konstatujemo. Dok Rivers je baš pričao kako bi Amerikanci trebalo da gledaju ka Evropi, jer se tamo više trenira.
- Sada nije tako. I, da, to može da utiče na identitet evropske košarke.
TRUDIM SE DA KRADEM OD OBRADOVIĆA
Mesina je o rivalitetu sa Željkom Obradovićem rekao:
- Sa moje strane – ne mogu to da zovem rivalitetom, jer imam enormno poštovanje prema Željku. Gledam većinu njegovih utakmica, uvek se trudim da ukradem nešto od njega. Smatram da zbog igračkog iskustva koje poseduje i svega što je postao kao trener, on je zaista gore! Uz sve to, uvek je održavao najveće poštovanje prema svakom protivniku. To sam oduvek cenio. Osoba je koju toliko poštujem da ne mogu da ga smatram bilo kakvim rivalom. Razumete me? On je van konkurencije. Znate, lako je istaći sve velike rezultate koje je Željko imao. Bilo je i loših sezona kada nije ostvario ciljeve koje je želeo. Ali, tada se njegovo ponašanje, njegovi stavovi i način na koji je vodio igrače – nije menjalo. To mnogo poštujem.
Njih dvojica vode bitke još 119. godine i četvrtfinala Knor – Partizan.
- Obojica uživamo u radu svakog dana. To je nešto zajedničko za mnoge trenere. Ali, mi smo imali sreću, jer smo uvek vodili dobre timove. Postoji mnogo sjajnih trenera koji nisu dobili šansu kakvu sam ja imao, u smislu snage timova koje su vodili. Neki veliki stručnjaci su možda jednom igrali finale samo zato što je njihov tim pružio više od mogućeg.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
