Srnić: Hteo sam da je zakačim petom, pa šta bude...

Furiozno. Moćno. Raspucano. „Teniski” (6:1), ako se računa ukupni rezultat. Čukarički, u dvomeču gradskih rivala koji su već plasmanom u polufinale kupa ispisali stranice klupske istorije, ni gram nade nije dao Voždovcu da bi mogao da preskoči još jedan stepenik, visok kao Banovo brdo.

Četa Vladana Milojevića će na stadionu „Rajko Mitić”, 20. maja, pokušati da, u dvoboju sa Partizanom, osvoji trofej namenjen pobedniku Kupa Srbije. Posle 180 minuta dominacije u duelu sa Zmajevima i svega što je na Čukarici urađeno u prethodne tri godine, više niko ne sme da Brđane proglasi autsajderom.

Da sve bude ubedljivije – u drugom poluvremenu su priredili „simfoniju na krovu”, garniranu golom Slavoljuba Srnića, što bi se nekad reklo, za „špicu Sportskog pregleda”. Zato je i red da osvrt na voždovački trijumf počne od ovog majstorstva koje je odmah završilo na Jutjubu:

– Lopta je išla iza mene. Hteo sam da je zakačim petom, pa šta bude. Možda ode do nekog našeg na drugoj stativi, to mi je bilo u glavi. Sva sreća, završila je u mreži – pričao je, ne skidajući sa lica prepoznatljiv osmeh, mladi reprezentativac Srbije.

Sve je „zasladila” asistencija Mandiću za konačnih 4:1.

– Čisto da se upotpuni partija.

A onda, povratak u kasno popodne.

– Dobro smo krenuli, odmah dali gol. Ostojić je, generalno, fantastično odigrao. Pogodak nam je psihološki mnogo značio, pa nas nije poremetilo penal. U drugom poluvremenu, sve je bilo rutina. Šteta što nije bilo više gledalaca – zaključio je Slavoljub Srnić.