Svi grehovi Baraka Bahara

Barak Bahar nije angažovan u Crvenoj zvezdi da bi šestostruki uzastopni šampion i redovni učesnik evropskih takmičenja, u decembru gledao u leđa Partizanu na prvenstvenoj tabeli.

Najavljen je kao trener koji će unaprediti crveno-bele, međutim, posle novog poraza u Ligi šampiona, jasno je da od te priče nema ništa. Ne samo da nema iskoraka na međunarodnoj sceni, već je u domaćem prvenstvu, sa dva poraza i osam izgubljenih bodova, Zvezda uveliko u kontrasmeru.  

Deo odgovornosti je svakako i na onima koji su mu dali posao, ali pokušaćemo da lociramo pet ključnih grehova, koji idu na dušu isključivo izraelskog stručnjaka. 

PREPUMPAVANjE FORME PRE VREMENA

Crveno-beli su prvi put od kad se Liga šampiona igra u ovom formatu, plasman u grupnu fazu obezbedili osvajanjem titule u prošloj sezoni. Ispostavilo se da je ova privilegija mač sa dve oštrice, Zvezda nije igrala kvalifikacije, kroz koje je, recimo, Vladan Milojević, bez konkurencije najuspešniji trener u novijoj istoriji trofejnog kluba, stepenik po stepenik dizao ekipu i većinu igrača.

Barak Bahar je morao da vodi računa o tempiranju forme, to istina nekada nije lako, ali je to jedan od ključnih zadataka stručnog štaba. Šampion je „leteo” na prijateljskim mečevima, da bi već posle nekoliko zvaničnih utakmica počeo da liči na izduvan balon. 

NEDOSTATAK VOĐE U SVLAČIONICI I NA TERENU

Bolni rezovi, smena generacija, zahvalnica zaslužnima i slične fraze pretvorile su se u haos i bezvlašće u ekipi, pre svega u svlačionici, a onda prirodno i na samom terenu.

Bahar je na ličnu inicijativu doveo golmana koji liči na zamenu Milanu Borjanu, jednom od ključnih igrača u novoj eri, međutim, iz aviona se vidi da Omri Glazer nema ni blizu takav uticaj i autoritet u timu. Bahar je promovisao Aleksandra Dragovića u novog kapitena, ali je ostao bez vođe. Dobro obavešteni izvori iz svlačionice, kažu da u timu nema neophodne hemije, iako nema direktnih sukoba.

Igrači su „podeljeni“ po nekoliko osnova, na stare i mlade, na starosedeoce i novajlije, na domaće i strance...

BEŽANjE OD KOPAČKI I LAŽNI ALEKS FERGUSON

Pokušaj da glumi Aleksa Fergusona, a da pomoćnici vode treninge, u startu je bio osuđen na fijasko. Niti je Barak Bahar legendarni Škot, niti u svom stručnom štabu ima takve trenerske magove kakav je recimo bio Karlos Keiroš u Junajtedu.

Izraelac ima neobično veliki broj ljudi u štabu (više od 20), skoro i da ne obuva kopačke i više nadgleda nego što vodi treninge sopstvene ekipe.

Takav koncept je redak i privilegija višestruko dokazanih stručnjaka, u besprekorno postavljenim i organizovanim sistemima. Ser Aleks je krvavim dugogodišnjim radom došao u situaciju da ne mora svaki dan da blatnjavi noge sa ekipom.

TAKTIČKA LUTANjA I ŠIZOFRENIJA SA IGRAČIMA 

Crvena zvezda Baraka Bahara ne samo da nije taktički jasno profilisana, već je nemoguće odgonetnuti šta je ideja i šta zapravo Izraelac želi da igra. Ruku na srce, veliki broj novih igrača koji su letos stigli i ogromna razlika između evropskih i domaćih protivnika mu jesu otežavali posao, ali je suviše često pretumbavao i menjao plan. I kad je sama formacija u pitanju, kao i rešenja na konkretnim pozicijama u timu. Najveće „žrtve”, ne i jedine, Baharovih lutanja su Srđan Mijailović i Piter Olanjinka. Mijailovića je fudbalski kompromitovao na poziciji desnog beka, dok su Olanjinkina besomučna šetanja po pozicijama u timu i klupi za rezervne igrače, na granici trenerske šizofrenije.      

ENDIAJE MORA DA DAJE GOLOVE

Bežanija od sopstvene odgovornosti Baraka Bahara dostigla je vrhunac nakon poraza u Bernu. Izraelac je očigledno u trenutku slabosti rekao da ne može on da daje golove umesto igrača, aludirajući na veliki broj propuštenih prilika.

Takva izjava sama po sebi nije džentlmenska, pogotovu kada se uzme u obzir da je dve ključne, „mrtve” šanse propustio Šerif Endiaje, igrač koji je stigao na lično insistiranje Bahara i koji je koštao „kao Svetog Petra kajgana”.

Od onog prvog praznog gola koji je promašio na debiju na Banovom brdu, zaključno sa zicerima protiv Jang bojsa, Senegalac ne samo da ne da ne pogađa, već u gol prilikama uglavnom izgleda tragikomično.