Danilović: Duda vitez svog vremena (VIDEO)

Kakva je legenda bio Dušan Ivković, možda najbolje odslikavaju reči Predraga Danilovića:

- Bio je vitez svog vremena – rekao je Danilović, na promocija Dudine autobiografije „Moj krst, moja priča”.

Sasvim prirodno kad je reč o takvom velikanu tim povodom su se na Dorćolu, u „Dereti” okupili legende magične igre, asovi koje je trenirao i prijatelji iz svih sfera društvenog života. Na čelu sa Draganom Kićanovićem, jednim od najvećih košarkaša svih vremena. O Dudi su govorili Željko Obradović i Saša Danilović, a osim Kiće i njih mogli su mnogo da kažu i Dejan Bodiroga, Zoran Gajić, Dejan Tomašević, Miško Marić, Ivan Paunić, Stefan Marković, Novica Veličković, Marko Kešelj, Milenko Tepić, Duško Savanović, Ivan Jeremić, Strahinja Vasiljević, Nenad Krstić, Joca Marić, Zlatan Tomić, prof. dr Dragan Radovanović, Vlada Androić...

Dudina sećanja, počev od detinjstva do nesvakidašnjih dostignuća u košarci, u štivo je pretvorio Aleksandar Miletić, naš kolega iz Politike. Ispričao je priču i svemu što mu je bilo važno ne samo na košarkaškom terenu, veći i u životu – porodici, prijateljima, Crvenom krstu, Beogradu, buzukiju... Portret Dušana Ivkovića u drugom delu knjige doslikali su porodica i njegovi prijatelji.

- Imao sam sreću da budem pomoćni trener jednom takvom čoveku. Bio je jedinstven u svakom pogledu. Njegovi principi u životu, posebno kao košarkaškog trenera su bili jasni, tako da je na mene uticao da i dan danas sve njegove postulate koristim u radu – istakao je Željko Obradović. - Ponosan sam na odnos koji sam imao sa Dudom, od prvog trenutka kad sam zaigrao u reprezentaciji imao je ogromno poverenje u mene. Uveo me je prvo u taj svet, posle i u trenerski posao.

Najtrofejniji trener Evrope govoreći o svom kumu posebno je naglasio:

- Uvek je vodio računa o svim prijateljima. Imao sam čast i zadovoljstvo da se družim sa njegovim golubarima. Način kako je prilazio tim ljudima i kako se ponašao prema njima, bio mi je pokazatelj kako se treba poštuju prijatelji i ljudi koje voliš. O ljudima sa kojima je odrastao na Krstu, sa kojima je proveo detinjstvo je vodio računa kao najrođenijima. I posebno kako je vodio računa o ljudima koji su se našli u problemu. Uvek je znao da okrene telefon i kaže „Valjalo bi da se nađemo, popričamo, da damo savet ili bilo koju vrstu pomoći”.

Obradović je istakao da mu je jedan od najtežih trenutaka bio kad je na aerodromu morao da kaže Dudi da neće putovati sa reprezentacijom, jer je prihvatio poziv da postane trener Partizana.

- Ubedili su te mangupi – rekao mi je tom prilikom uz dodatak da će mi pomoći u svemu.

Predrag Danilović, rekorder po broju zlatnih medalja na Evropskim prvenstvima istakao je da je Ivković od prvih dana priprema imao poštovanje i simpatiju prema njemu.

- Znao sam za Dudu i ranije, ali od prvog trenutka imao sam strahopoštovanje prema njemu. Pozitivan strah i poštovanje na kvadrat. Imali smo fenomenalan odnos. U prvo vreme prirodno preovlađivalo je košarkaško prijateljstvo, posle završetka karijere ostvarili smo drugu vrstu prijateljstva za mene daleko ozbiljniju. Istovremeno je bio i mangup i ozbiljan, uvek je insistirao da je familija stub svega. Neke stvari iz knjige nisam znao, o nekima nismo stigli da pričamo, a neke sam zaboravio. Podsetio sam se čitajući na muke kroz koje su prošli njegova familija i on. Iz takve familije, ni Piva ni on nisu mogli da postanu loši ljudi.

Bolji kraj evociranja uspomena na Dušana Ivkovića nije mogao ni da se osmisli od reči Hristosa Komninosa, njegovog prijatelja iz Grčke:

- Dokle god postoji košarka, živeće i sećanje na Dudu.