Ciga otišao u legendu

Fudbalska Srbija oprostila se juče od Velimira – Cige Đorđevića. Legendarni trener OFK Beograda iz nezaboravnih dana „romantičara“ sa Karaburme, drugoligaških, pa i prvoligaških, preminuo je pre pet dana u 84. godini, posle moždanog udara, a na večni počinak na beogradskom groblju Lešće ispratili su ga najmiliji.

Osim članova porodice, veliki broj ljudi iz sveta fudbala došao je da kaže poslednje zbogom boemu, beogradskom šmekeru, šarmeru, mangupu, kako je često za sebe govorio.

Iskusni trener sjajno je povezivao kafanski život sa ogromnim fudbalskim znanjem. Retko viđenu energiju rado je prenosio na mlađe kolege. Brojni fudbalski ljudi pustili su još jednu suzu za inteligentnim čovekom, posvećenom fudbalu 24 sata. Urezao je svoje ime u srca ne samo fudbalera i mlađih i starijih kolega gde god da je radio širom stare Jugoslavije. Važio je za omiljnu ličnost u Priboju, Majdanpeku, Užicu, Požarevcu, a kao beogradsko dete dočekivan je punog srca u IMT-u, Rakovici, Voždovcu, Dorćolu, Karaburmi, Zvezdari...

Nekako posebno je u srcu čuvao Crvenu zvezdu čije je mlađe kategorije prošao, ulazio je na Marakanu kao i u svoj dom na Karaburmiili u Umčarima, gde je živeo.

Na drugom mestu bio je OFK Beograd, smatrao je Staru Karaburmu kao drugu kuću, rado je i svima prepričavao godine u društvu Gojka Zeca, Božidara Milenkovića, Ilije Petkovića, Slobodana Santrača, Josipa Skoblara... Šta reći za noćna drugovanja sa Ivicom Osimom, Ivanom Čabrinovićem, Milanom Živadinovićem, Manetom Bajićem, Milanom Rajom Raičevićem...

Voždovac, Zvezdaru, Polet, užičku Slobodu uvodio je u viši rang ili je spasavao od ispadanja, Priboj, Majdanpek, Užice, Požarevac, a naročito njegov Beograd čuvao je duboko u grudima. Oproštaju su prisustvovali brojni ljudi iz sveta fudbala: Branko Smiljanić, Dušan Kljajić, Miodrag Marinković, Đorđije Bojatović, Vladimir Stević, Ljubiša Stamenković, Vladeta Tomić, Dragoslav Pivić, Slobodan Simić, Srđan Trailović, Velimir Mitrović, Nebojša Petrović, Vladimir Batričević, Ratko Dostanić, Zoran Ćetković, Branko Stojaković, Aleksandar Stjepović, Stanko Jović, Dragoslav Sredojević, Dragan Palibrk, Danilo Medić, Goran Rajković, Stanislav Zvezdić, Jovan Mihajlović...

Ispred OFK Beograda venac je položio Saša Rokvić, a od nekadašnjeg trenera oprostili su se Moma Minić, Stevica Kuzmanovski, Đorđe Serpak i više igrača koje je Đorđević predvodio

- To što sam ga zvao Ćale sve govori. Bila mi je čast i privilegija da živim sa njim nekoliko decenija. Od njega sam naučio mnogo, napravio me je igračem i trenerom, a pre svega čovekom. Sa njegovim rezonima, ustajao sam i kad mi je bilo najteže i bilo mi je lako ići u nove izazove, a zajedno smo prolazili kroz mnogo pobeda i radosti. Zatvarali smo i kafane i svlačionice... Sećam se da sam u užičkoj Slobodi i IMT-u, gde mi je bio trener na početku, odnosno požarevačkom Mladom radniku, kada me je sa klupe vodio na kraju karijere, sa njim znao kako se to živi život. Bez Ciginih saveta nisam mogao ni jedan trening da odradim, bio je motivator, kod njega nije mogao da prođe ni jedan fazon, a filozofiju da uđe u glavu bilo kome imao je kao niko. Izvlačio je uvek maksimum od igrača, od najlošijih pravio je najbolje, postajali su prvotimci iako su ih mnogi gumicama brisali – pričao je Branko Smiljanić, odlazeći sa groblja Lešće.