ATLETIKA - Sekstet najboljih

Šestoro asova - Noa Lajls, Mondo Duplantis, Kelvin Kiptum, Fejt Kipjegon, Julimar Rohas i Tigist Asefa – proglašeni su za najbolje predstavnike kraljice sportova za 2023. po ozboru Svetske atletike.

- Mnogi senzacionalni nastupi - uključujući i izvanredna 23 svetska rekorda, postignuti su 2023. Kada je reč o prikupljanju glasova, sportisti, navijači i članovi Svetskih atletskih federacija, komentarisali su da je bilo neverovatno teško ograničiti glasanje na samo jednog sportistu, jer su razne discipline i ogromne razlike u potrebnim veštinama - rekao je predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou.

Amerikanci dele ovaj matični sport na discipline koje se na stadionima događaju na stazi i u takozvanom polju, tehničke, van trkačkog programa (skokovi daljinski i visinski kao i bacanja). Na to su dodali i one van staze (maratoni, ulične trke, planinsko trčanje, krosevi).

Lajls je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti na 100 metara zadržao titulu (9,83 - najbrže na svetu 2023), pa na 200 metara osvojio (19,52), pre nego što je postao deo pobedničkog tima SAD na 4 x 100 metara. Bio je još brži na 200 m na Dijamantskoj ligi u Londonu (19,47) čime je šestu godinu najbrži na globusu.  Duplantis je popravio svetski rekord u skoku motkom u zatvorenom (6,22 m) i na otvorenom 2023. godine (6,23 m). Zadržao je svetsku titulu i postigao 20 skokova iznad 6,00 m.

Kiptum je sa 2:00:35 postigao svetski rekord na maratonu u Čikagu u oktobru. Ovaj 24-godišnji Kenijac prvi je u istoriji bio brži od 2:01 34 sekunde i uspešniji od prethodnog svetskog rekorda Eliuda Kipčogea.

Kipjegonova ima 29 godina. Prvo je u Firenci popravila svetski rekord na 1.500 m na 3:49,11, spustivši skoro punu sekundu od prethodne. Samo nedelju dana kasnije i uprkos tome što je samo dva puta ranije trčala 5.000 m, popravila je svetski rekord - 14:05,20 u Parizu. Treći svetski rekord postigla je u Monaku, gde je oborila prethodnu milju za pet sekundi, sa 4:07,64. Zatim je u Budimpešti osvojila treću seniorsku titulu na 1.500 metara i prvu svetsku krunu na 5.000 metara.

Rohasova je u Budimpešti osvojila svoju četvrtu titulu svetskog prvaka na otvorenom, a 28-godišnja Venecuelanka osvojila je i svoj treći uzastopni trofej Dijamantske lige. Uprkos tome što je bila na osmom mestu u finalnoj rundi Svetskog prvenstva, svetska rekorderka je ostala hladna i uspela je da se skoči 15,08 metara svojim poslednjim pokušajem, pomerivši vođstvo za osam centimetara. To joj je obezbedilo osmu svetsku zlatnu medalju. Zatim, na finalu Dijamantske lige u Judžinu, poboljšala je svoju svetsku dominaciju na daljinu od 15,35 metara, 39 centimetara više od sopstvenog svetskog rekorda.

Trenutak godine za Asefu došao je na Berlinskom maratonu u septembru, kada je 27-godišnja Etiopljanka trčala 2:11:53, oborila svetski rekord za dva minuta i 14 sekundi i ostvarila najveće pojedinačno poboljšanje za 40 godina.

Već smo detaljno obrazložili da poslednje dve nisu zaslužile da se nađu ni na listi ispred naše Ivane Španović - Vulete, svetske prvakinje u skoku udalj najboljim rezultatom sezone na svetu (7,14 m) i osvajačice treće uzastopne Dijamantske lige, a ukupno pete, ali očigledno da su neki drugi, a ne samo sportski momenti presuđivali.