Bregar matirao ekipu

Kažu stručnjaci da je matematika divna nauka, brojke govore više od bilo koje reči i nema tog opisa koji bi bolje istakao činjenice i potkrepio dokaze.

Pogled na zvaničnu statistiku i učinak reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu doslovno će naterati čoveka da obriše naočare, popije jaču kafu, umije se hladnom vodom... I pogleda ponovo.

Dok oči u neverici posmatraju brojke, prvo vide da je Srbija šutirala 240 puta i postigla 141 gol na šest utakmica, što je u proseku 23,5.

Krenimo od krila koja su ukupno postigla 36 golova, doduše nisu ni imala previše lopti. Sanja Radosavljević i Aleksandra Stamenić su bile odlične tokom prvenstva i njih dve su na levoj strani postigle 26 pogotka, dok je desna strana samo deset puta zatresla mrežu rivala. Iskusna Nataša Lovrić, sa prilično velikom minutažom, postigla je samo dva gola na šest utakmica! Mlada Dunja Radević je iskoristila priliku i bila precizna osam puta.

Za rubriku verovali ili ne, reprezentacija Srbije je na Svetskom prvenstvu imala samo devet kontri, od čega je šest realizovala. I svih devet je imala protiv Čilea! U preostalih pet utakmica naša selekcija nije uspela da istrči ni jednu!

To može da potkrepi i činjenicu da je Srbija definitivno imala najsporiju ekipu na šampionatu. Tromo, nekontrolisano i bez snage, pre svega naši bekovi, izgledali su kao da se muče, pa su iz nemoći ulazili u kontakt, faul, kako bi možda tako došli do daha.

Naravno, apsolutno najveći krivac, pored loše fizičke pripreme igračica, je selektor Uroš Bregar. Bez ideje i hrabrosti da menja, besomučno je forsirao iste igračice i kad je bilo evidentno da im ne ide, da su umorne i van ritma. Uostalom, Bregar je birao ovaj tim, pa nema ni prava da se žali na lošu fizičku pripremu, jer možda je imao i spremnije, eksplozivnije igračice, ali...

Kad smo kod bekova, na šest utakmica postigli su samo 21 pogodak! Anđela Janjušević je na svakoj utakmici igrala gotovo sve vreme, od nje se očekivalo da šutira spolja, konačno eksplodira, ali umesto toga ona je ulazila u duele i prvenstvo završila sa samo 14 golova. Prvi levi bek, Emilija Lazić bila je precizna samo sedam puta, od toga jednom sa devet metara, dok je Vukajlović pogodila mrežu rivala jedanaest puta, šest u poslednjem meču protiv Japana.

Jedini bek koji je zaslužio sve pohvale za igru, i borbenost je Jovana Jovović. Novi lider našeg tima je postigla dvadeset golova, imala 32 asistencije i igrala odlično u odbrani. Međutim, Uroš Bregar nije imao ni malo takta, najbolju igračicu nije ni odmarao, igrala je svaku utakmicu gotovo šezdeset minuta, i odbranu i napad, da bi na poslednjem meču kolabirala od umora.

Marija Laništanin je dobijala priliku, ali ni ona se nije usuđivala da šutira sa devet metara. Na klupi su bile Teodora Veličković, apsolutno neiskorišćena na ovom prvenstvu i bolesna Teodora Majkić koju Bregar nije želeo da zameni iako je imala jaku prehladu. Takođe, jedno od pitanja je zašto selektor nije poveo još jednog ili dva beka, zar je stvarno mislio da će sa samo pet igračica uspeti da odigra u jakom ritmu.

Kad je reč o golmanima, pozitivno je štp je priliku dobila Moli Kubina. Mladi čuvar mreže je mogla da oseti draž Svetskog prvenstva i brani najboljim šuterima sveta. Međutim, tu sreću nije imala Marija Simić, koja je presedela na tribinama. Umesto da nju „ubaci u vatru”, da se nađe oči u oči sa svetskim igračicama, on je Mariju Čolić previše držao na golu. Istina, branila je dobro, ali ništa konkretno ekipa nije dobila tim odbrana, niti je zahvaljujući njima pobedila, niti popravila plasman.

I ponovo će se pokrenuti priča da je tim podmlađen, da je ekipa nova, a osim Lazić i Jovović, čitava prva postava je sačinjena od iskusnih igračica. Čak i promene koje je vršio bile su prvenstveno sa Vukajlović i Laništanin, koje su već dugo u reprezentaciji.

Da li treba dodati katastrofalnu strategiju da se ekipa podmladi i uključe nove igračice na poslednjem velikom takmičenju koji vodi na Olimpijske igre. Nikada ni jedna selekcija nije na kraju olimpijskog ciklusa promenila ekipu i odustala od borbe za najveću svetsku smotru sporta.

Najgori rezultat ikada je dovoljno rekao, brojke su ogolele i glavninu problema, zašto je osvojeno 21. mesto, na redu je da Uroš Bregar kaže ono što čitava srpska javnost očekuje i što bi posle svega urađenog u poslednje tri godine bilo jedino časno, ispravno i moralno.