GOST ŽURNALA: Srpski selektor godine – Marko Ždero

Prilično je velika verovatnoća da bi na kviz pitanje ko je najuspešniji selektor u srpskom sportu 2024. godine većina dala pogrešan odgovor. Čak i mnogi koji su verzirani u sport, pa i mnogi sportski funkcioneri ne bi iz topa rekli tačan odgovor - Marko Ždero!

Jer...

Dragan Stojković Piksi odveo je posle više od dve decenije našu reprezentaciju na Evropsko prvenstvo. U analima će ostati upisano da je prvi selektor sa kojim je Srbija došla do završnice kontinentalnog takmičenja.

Svetislav Pešić je sa košarkašima posle šest godina posta doneo Srbiji novu medalju. Srebrnu na Svetskom prvenstvu, kao i Aleksandar Đorđević 2014. u Španiji.

Đovaniju Gvidetiju je sa odbojkašicama izmaklo zlato na SP u Holandiji, a u Kini je izborio olimpijsku vizu.

A Ždero je u tandemu sa trenerom Danilom Lukićem u ovoj godini sa basket reprezentacijom ponovio prošlogodišnji uspeh i odbranio svetsko i evropsko zlato, pride sa Ubom u kom je trener bio pobednik finalnog Mastersa svetske serije! Pride su u prvoj polovini godine osvojili i šest masters turnira u nizu.

Nekadašnji reprezentativac ovenčan sa tri svetska i evropskim zlatom posvetio se trenerskoj karijeri i u njoj već niže uspehe. Na pitanje kako je kad kao igrač osvojiš sve što je on osvojio i posle da budeš trener i nekima koji su mu bili saigrači, Ždero koji je u redakciju Žurnala došao sa Strahinjom Stojačićem, je odgovorio:

- U početku mi je bilo teško. Imao sam lepu tranziciju, na vreme sam izašao iz igračke karijere i počeo sam da radim sa mlađim selekcijama u reprezentaciji. Radio sa juniorskom, pa sa selekcijom do 23 godine. Te dve godine su bile tranzicija da potpuno zaboravim igračku karijeru. Jer, dok sam posmatrao klince i dalje sam želeo da uđem na teren. Nekako sam se posle te dve godine polako prebacio i počeo sve da posmatram iz trenerske perspektive.

Prošlosezonske rezultate bilo je teško ponoviti, vi ste ih nadmašili.

- Ovako, bila je ovo godina u kojoj smo već smo na pola takmičenja pričali kako bi bilo fenomenalno kad bi se se završilo sa onim što smo do tada postigli. Sa reprezentacijom smo ponovili prošlogodišnje uspehe, a na klupskom planu osvojili dva mastersa više. Posle svetskog i evropskog prvenstva bilo nam je bitno da ponovo dostignemo top formu za završni masters u Džedi i uspehom na tom turniru stavili smo tačku na sezonu. Imali smo problema tokom sezone, malo su nas povrede omele da taj rezultat možda bude i još ozbiljniji. Barać se posle Evropskog prvenstva povredio i tu smo se tražili u izmenama igrača – kaže Ždero.

Koliko je teže trenirati bivše saigrače, od ovih mlađih igrača, vaših naslednika?

- Uh, pa nisu. Mogu vam reći da je Dejan Majstorović i sada jedan od najboljih na treningu. Imamo ponekad nesuglasica kad je samo takmičenje u pitanju i oko nekih stvari mimo basketa, ali oko treninga čak voli mnogo više da sluša nego mlađi. Ima to u sebi, stečeno valjda kroz kroz karijeru da sluša trenera, pa se prebacio i sluša i bivšeg saigrača.

Radili ste i sa mladima. S obzirom da ste nas razmazili uspesima možete li da nam kažete kakva je perspektiva kad se sadašnji asovi oproste?

- Kad sam došao u košarkaški savez, počeo sam da radim sa mlađima i uvek mi je bilo u glavi da imamo ekipe koje se takmiče na vrhunskom nivou. Od nekadašnjeg Novog Sada u kome sam igrao, pa posle toga Limana, sada Uba, konstantno su se pojavljale kvalitetne i dobre seniorske ekipe. Poenta mi je bila da kad se klinci zalepe za naš sport koji ne mogu da budu profesionalci u tom trenutku i zarade novac kroz turnire, dobiju dodatni motiv tako što će proći selekciju za reprezentaciju. Počev od širih spiskova, samih takmičenja, jer to je način da za neku godinu budu nosioci u timovima i državnom timu. Prošle godine smo imali smo neverovatan uspeh sa mlađim selekcijama – ekipa do 23 godine i juniori su osvojili srebro na svetskom prvenstvu. I svi ti momci su ostali da se bave basketom. Što nam je i cilj.

Da li se tokom zime bave košarkom?

- S obzirom da ne mogu da budu profesionalci, jer im godine to ne dozvoljavaju, vraćaju se u svoje klubovima tokom „pet na pet” sezone, posle toga opet ulazimo u trenažni proces. Mogu da vam kažem da potencijala i talenta ima.

Kakva je situacija sa ženskim reprezentacijama?

- U nekom trenutku, pored seniorske reprezentacije, kolega Danilo Lukić i ja smo se dotakli i ženske selekcije. Razgovarao sam i sa Anom Joković. Veliki problem za formiranje ženske selekcije je što nije profesionalna, nema klubova i devojkama koje bi se bavile basketom nije isplativo. Mi u reprezentaciji pokušavamo da pridobijemo devojke koje bi išle na takmičenja. Ostale države oko nas koje su uspešne u tom sportu iz pet na pet reprezentacija uzimaju igračice koje se takmiče u basketu. I to ne 11 ili 12 u timu, već se dohađa da imaju baš ozbiljne, vodeće košarkašice u timovima. Mislim da je najveći problem kvalitet, jer su sve vezane za reprezentaciju, kod Marine su na pripremama. Još nismo uspeli da pridobijemo suvi kvalitet. Pokušavamo da što više postignemo treninzima, sve te devojke koje su došle imaju određenu perspektivu, ali još nije dovoljno da budemo na vrhunskom nivou.

U poziciji ste o kojoj maštaju svi selektori sveta. Imate igrače u TOP 10, nekoliko vrhunskih timova, mogućnosti da sastavite dve odlične selekcije. Šta očekujete u Parizu?

- Kako se završilo završilo Evropsko prvenstvo, zatim i finale Mastersa već smo počeli lagano da pričamo o Olimpijskim igrama. Što je i normalno, jer su sasvim blizu. Bitno je da smo svi – i mi treneri i sami igrači iskusniji za dve godine. Cilj Košarkaškog saveza Srbije, Lukića i mene bio je da što više igrača prođe kroz reprezentativna takmičenja, da skupe iskustvo igranja za državni. Definitivno nije isto, što i Strahinja može da vam potvrdi. Na svetskom prvenstvu prošle godine u Antaliji, prvom na kom je učestvovao, imao je utisak da je isto kao na turniru masters serije. Jer igramo protiv istih ili približno istih ekipa, ali kad se obuče dres svoje zemlje definitivno nije isto. Sada svi oni treba da se odmore, zaslužili su i da već početkom februara napravimo širi spisak reprezentacije i počnemo sa radom.

Ko bi u Parizu mogao da vam bude najveći konkurent?

- Ima mnogo dobrih evropskih ekipa. Možemo da pričamo o tim Francuzima, Holandiji, olimpijskom pobedniku Letoniji, Austriji, čak i o nekim zemljama koje su poput Novog Zelanda prošle godine na svetskom prvenstvu oformile zanimljive sastave. Moramo da sačekamo da prođu kvalifikacioni turniri, da bismo pre svega videli ko će igrati na Olimpijskim igrama, onda i da spremamo za protivnike na samom takmičenju. Želja svih nas je poznata, ali bio sam deo reprezentacije o pre tri godine u Tokiju i znam koliki se pritisak stvorio za osvajanje zlatne medalje. A to nije nimalo jednostavno, naprotiv izuzetno je kompleksno. U tom procesu od februara do juna, svi moramo da zasučemo rukave, uradimo sve što je do nas. Potom i da imamo sreće i da se sve kockice mozaika poklope da bi smo došli do najsjajnijeg odličja. Ponovio bih ono što sam rekao i pre Tokija, svaka medalja na Olimpijskim igrama je ogroman uspeh.

Koliko je specifična predstojeća sezona u kojoj je potrebno tempirati formu za masterse od kojih se živi, a najvažnije takmičenje u četvorogodišnjem ciklusu dočekati u punom sjaju?

- Do sada smo u tome uspevali, jer nama je Svetsko prvenstvo vrlo bitno takmičenje. Pre tih turnira igra se što manje mastersa, samo ono što je neophodno, poput otvaranja. Između tog premijernog događaja sezone i olimpijskih igara imamo tri meseca, tako da ćemo moći da podesimo formu za oba turnira. Još nam nije izašao kalendar, FIBA prilagođava sve datume u odnosu na Igre. Možda će reprezentativci odigrati još jedan masters do Pariza, ali ove godine to neće biti problem – zaključio je Ždero.