Devet decenija od istorijskih duela BSK i Ajaksa

Danas je to nezamislivo, ali se pre 90 godina stvarno dogodilo. U drugoj polovini 1933. godine, Ajaks iz Amsterdama i Beogradski sport klub (BSK) odigrali su tri prijateljske utakmice. Ajaks je bio prvi holandski klub koji je gostovao u Beogradu, 15. jula 1933. godine. Te letnje tople večeri, na igralištu BSK-a, pod svetlošću 28 velikih sijalica, raspoređenih na četiri stuba (na svakom stubu po 7 sijalica) snage su, odmerili BSK i Ajaks, koji su u to vreme bili šampioni Jugoslavije i Holandije, sa najviše igrača u reprezentaciji.

Posebna i nezamisliva zanimljivost, za vreme od pre 90 godina, jeste podatak da je ta utakmica između BSK-a i Ajaksa počela u subotu u 22 časa, navedenog datuma, a završila se gotovo u ponoć. Utakmica je inače bila predviđena da počne u 21 čas, ali je došlo do iznenadnig kvara na električnim  sijalicama i početak je prolongiran. Utakmica je završena pobedom BSK-a 3:1 (2:1). Golove su postigli Šurdonja, Glišović i Tirnanić za BSK, a Hangard za Ajaks.

Posebno je zanimljivo da je te iste 1933. godine, BSK, već u decembru doputovao na turneju u Holandiju i za osam dana boravka odigrao čak četiri utakmice, od kojih dve sa Ajaksom. Prvu 24. decembra, rezultat je bio 2:2 (1:0) i drugu, na sam dan dočeka Nove 1934. godine, 31. decembra, kad je BSK izvojevao pobedu 5:3 (3:3), a legendarni Blagoje Moša Marjanović smestio tri lopte u mrežu Ajaksa.

Specijalni izveštač lista Politika sa ove turneje bio je doajen i njeno zlatno sportsko pero, Ljubomir Vukadinović, a vođa puta prof.dr Mihailo Andrejević, najveći srpski fudbalski diplomata.

Na tim istorijskim temeljima, pre, sad već jako blizu jednog veka, Ajaksu se dogodio Velibor Vasović koji je u slavni klub stigao 1966. i za pet godina igranja osvaio neverovatnih sedam prestižnih pehara, od kojih je najznačajniji onaj u Londonu 1971, kad je u svojstvu kapitena Krojfu i drugovima, podigao pehar u momentu  kad je Ajaks prvi put postao šampion Evrope i još šire svojim borbenim igrama otvorio vrata desetinama i desetinama drugih srpskih fudbalera koji su svoj internacionalni hleb zarađivali u Holandiji. Da spomenemo samo neka najpoznatija imena, jer je ovaj prostor premali za njihova nabrajanja: Spasoje Samardžić, Tomislav Kaloperović, Zvezdan Čebinac, Blagoje Paunović, Mateja Kežman, Ivica Kralj, Milko Ćurovski, Dejan Govedarica, Mitar Mrkela, Danko Lazović, Miralem Sulejmani, Marko Pantelić, Nemanja Gudelj...pa sve do Dušana Tadića. Predugačak je spisak...gotovo u nedogled.

Nekako je sudbinski bilo predodređeno, da posle te davne 1933. godine, Ajaks 1973. godine, baš u Beogradu, u meču sa Juventusom (1:0), osvoji, u Vasovićevom gradu, svoju treću uzastopnu titulu šampiona Evrope. Te godine je pehar, kao kapiten, put beogradskog neba podigao, prvi put Johan Krojf, najbolji fudbaler Evrope 20. veka. To je ujedno bio i njegov najznačajniji pehar u igračkoj karijeri, a osvojio ih je 23. Beograd je tog 30. maja 1973., Ajaksu bio srećan grad.

Svih tih bliskih fudbalskih veza se prisetio i aktuelni ambasador Holandije u Srbiji, gospodin Joust Reintjes koji je prilikom svog dolaska na diplomatsko službovanje u Beograd, izjavio:

- Kad sam čuo da idem u Srbiju i Beograd, odmah sam se setio Velibora Vasovića i njegovog doprinosa Ajaksovim uspesima. Bio sam dečak, kad je Ajaks prvi put igrao finale Kupa šampiona sa Milanom, 1969. godine. Gledao sam tu utakmicu na TV u crno-beloj slici. Milan je pobedio sa 4:1, a Vasović je postigao gol iz penala za Ajaks. Posle sam, sa uživanjem, gledao i radovao se kad je Vasović u Londonu, 1971. kao kapiten primio pehar u ime svih nas Holanđana. To prisustvo, kroz istoriju, velikog broja srpskih fudbalera u Holandiji, u novije vreme, je više nego uspešno opravdao i Dušan Tadić. Nadam se da će ih u budućnosti biti još.