Prvi Božić u Srbiji

Marko Stamenić rođen je 2002. u Velingtonu, na Novom Zelandu, delu planete na kome je samostalna Srbija napravila najveći fudbalski rezultat u istoriji.

Otac Novosađanin u potrazi za boljim životom i egzistencijom još kao mladić otisnuo se u udaljenu zemlju. Veliki fudbalski zaljubljenik teško da je i sanjao da će jednog dana njegov naslednik da zaigra u dresu najtrofejnijeg kluba u domovini.

Još manje je mogao da zamisli da će sin Marko za Božić, neke tamo daleke 2024, da okupi kompletnu familiju u Beogradu.

Slučajno ili ne, talentovanog vezistu prošlog leta fudbalska sudbina dovela je iz Kopenhagena u Crvenu zvezdu, gde je brzinom svetlosti pokupio simpatije navijača.

I da ne zaboravimo - božićni intervju ovog puta radili smo na engleskom, Marko je obećao da će sledeći razgovor da bude na srpskom jeziku.

Rođeni ste na Novom Zelandu, koja su vaša prva sećanja na novogodišnje i božićne praznike?

- Božić je uvek bio specifičan momenat u našoj porodici, šta god se dešavalo svi smo bili oko jednog stola. Uvek je taj dan poseban, sa jedinstvenom atmosferom i energijom, tako je bilo kad sam bio dete, danas, takođe.

Za ovaj Božić promenićete destinaciju?

- Odlučili smo da Božić proslavimo u Beogradu. Odmah po okončanju polusezone, otišao sam na Novi Zeland, bilo je lepo videti porodicu i prijatelje, kao i uvek. Međutim, za pola godine koliko sam u Zvezdi upoznao sam mnogo novih drugova i članova porodice, koje pre nisam znao. Zato smo odlučili da novogodišnje i božićne praznike provedemo svi skupa, prvi put u Beogradu.

Šta ste u novoj godini poželeli sebi?

- Želeo bih, pre svega, da postanem bolja osoba nego prošle godine, to je uvek ispred svega. Naravno, posle toga idu želje vezane za karijeru, imam velike ambicije u tom smislu. Nova godina je uvek nova šansa za dokazivanje - za mene i klub u kome igram.

Šta biste poželeli čitaocima Sportskog žurnala?

- Zdravlje, pre svega. Sve drugo u životu manje je važno. Želim im da provedu praznike u krugu najbližih, da budu srećni i veseli.

Prošlo je određeno vreme, utisci su se slegli, kako sad gledate na učešće Crvene zvezde u Ligi šampiona?

- Jedno je sigurno: mogli smo do mnogo boljih rezultata. Svi smo razočarani, samim igrama i ne toliko, međutim, mogli smo mnogo više. Najviše bismo voleli da nova sezona u Ligi šampiona krene odmah, da dokažemo i sebi i drugima koliko zaista možemo.

Šta nedostaje Crvenoj zvezdi da napravi bolji rezultat u elitnom takmičenju?

- Nažalost, uvek nedostaje vreme. Ne bih da tražim izgovore, ali prošlog leta stigao je veliki broj novih igrača, teško je preko noći sve to spakovati u tim koji funkcioniše u skladu sa stvarnim kvalitetom. Potrebno je izvući pouke iz ove sezone, moramo da budemo svesni gde smo grešili.

Kako ste zadovoljni svojom polusezonom u najtrofejnijem srpskom klubu?

- Teško mi je da odvojim sopstveni učinak od timskog, pa je i odgovor na ovo pitanje sličan. Videli smo gde smo u Ligi šampiona, naučili smo da na tako jakoj sceni i najmanje greške umeju skupo da koštaju. Jedan potez, pogrešan pas, trenutak nepažnje mogu da odluče utakmicu. Nadam se da smo svi to naučili.

Možete li da uporedite Marka Stamenića u trenutku kad je promovisan na Zlatiboru prošlog leta i danas, posle pola godine u Beogradu?

- Naučio sam mnogo, o životu i fudbalu. Pre svega, kako da se nosim sa različitim vidovima pritiska. Drago mi je da osećam da učim u ovim godinama, objektivno - i dalje sam mlad igrač.

Na početku sezone važili ste za jedno od otkrovenja, možda i najveće, međutim, kako je vreme odmicalo sve više ste sedeli na klupi. Kako ste to doživeli kao mlad fudbaler?

- Nije moje da procenjujem ko treba da igra ili ne, važno je da budeš iskren prema sebi. Svestan sam da sam na nekim utakmicama morao bolje, na treneru je da proceni šta je dobitna kombinacija, koliko god se nama to sviđalo u datom trenutku.

Zvezdin dres često nije lak, potrebno je vreme, kao što ste i sami rekli, da se oseti atmosferu u klubu. To se najbolje vidi na Hvangovom primeru?

- Slično je kao i u svakom drugom klubu kad ste novajlija, jednostavno, novo okruženje podrazumeva period adaptacije, nekome kraći, nekome duži. Zvezda jeste poseban klub, očekivanja su najveća na svakom meču, ali - baš na svakom.

Bivši trener Barak Bahar „gurnuo je u vatru” priličan broj mladih, posebno su se istakli momci iz generacije 2005: Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović?

- Ne znam da li su bolji momci ili igrači, to stvarno ne kažem iz kurtoazije, zaista je tako. Zadovoljstvo je gledati ih koliko ozbiljno treniraju i napreduju. Kole je, praktično, standardan, dok je Mijatović zaslužio još veću minutažu, to je moje skromno mišljenje, spasavao nam je glavu više puta kad niko drugi nije imao rešenje.

Njihove igre nisu promakle klubovima po Evropi. Kao neko ko ima iza sebe određeno međunarodno iskustvo, kakav savet biste im dali, da li je suviše rano za inostranstvo?

- Ponikli su u Zvezdi, od malih nogu pripremani za veliku scenu. Znam da žele da ostave trag u dresu koji su godinama sanjali, kao i ja, uostalom. Međutim, potrebno je da sami osete momenat kad je vreme za odlazak, to je, ipak, individualna odluka. Ono što znam: lepo je igrati pred Delijama, neprocenjivo.

Velika je razlika u kvalitetu između Evrope i domaćih takmičenja. Svi su očekivali da će Zvezda ove sezone možda laganije nego ikada da osvoji titulu, reklo bi se da ste se posle tri poraza u polusezoni prilično opekli?

- Još od prvog poraza zvuk za uzbunu se upalio, međutim, sa ove distance, moguće da nas je Liga šampiona odvukla u psihološkom smislu i da nismo bili dovoljno fokusirani na prvenstvo. I dalje smatram da smo bez konkurencije u Srbiji, ali svaki protivnik zaslužuje puno poštovanje i maksimalnu koncentraciju. Računica je prosta: Ligu šampiona sledeće sezone nećemo ni da igramo ukoliko ne budemo prvi u Super ligi.

Zvezda je šest godina uzastopno prvak, uz tri duple krune, koliko je teško nositi se sa pritiskom kad vas unapred proglase za šampiona?

- Opet, stvar je individualna, ali ne verujem da bilo ko u klubu veruje da će titula da se osvoji sama od sebe. Od tog trofeja, praktično, sve zavisi - plasman u Evropi, status kluba i finansije. Mnogo je lakše da se fokusiramo sad kad je evropska priča završena.