Sudbine fudbalera ispadnu ponekad čudne i neočekivane: karijeru započnu u jednom klubu, vrhunac dostignu u taboru ljutog rivala?!
Dva slučaja, na primeru Javora, najbolje to odslikavaju: Lazar Nikolić, letošnje seobe na Marakanu, prošao je sve mlađe selekcije Partizana, s druge strane, Nemanja Miletić, izučenih lekcija i u predvorju prvog tima Crvene zvezde, trofeja se naosvajao na crno-belom delu Topčiderskog brda!
Fudbalski put aktuelnog kapitena Ivanjičana, čak i bez prezentovanog rariteta, načičkan je zanimljivostima...
Skauti Crvene zvezde saznali su da u selu Donji Dobrić kod Loznice stasava čudo od deteta. Seli su brzo u automobil i mališana, sa 12 godina, preselili u Beograd. Nemanja nije podlegao čarima velegrada, marljivo je trenirao, prelazio iz selekcije u selekciju i...
- Sa 17 godina prekomandovan sam u „B”, jedanput sedeo i na klupi Zvezdinog prvog tima! U iščekivanju definitivnog prelaska doživeo sam tešku povredu, vratio se u rodno selo i razmišljao da prekinem s fudbalom - započeo je ispovest Miletić.
Na sreću – nije...
- Kad sam malo sanirao povredu, otišao sam u Radnički Stobeks, tadašnjeg srpskoligaša, s namerom da samo treniram, ako se dobro pokažem i - ostanem. Sudbina je htela da se u Klupcima zadržim pune dve godine. Sledi, sezona u Mačvi.
NIKAD U TRENERE
Veliki broj igrača još tokom jurenja za loptom razmišlja da po prestanku bavljenja fudbalom započne trenersku karijeru. Nemanja Miletić nijednog trenutka se ne dvoumi šta (ne)će po kačenju kopački o klin:
- Neću, sigurno, nikad u trenere! Izuzetno stresan posao, nešto što ne bih želeo da doživim. Možda bih prihvatio neku drugu funkciju u fudbalu, trenersku - nikako.
Veliki uspon za, tada 22-godišnjeg Miletića, počinje prelaskom u Javor.
- Došao sam na probu u Ivanjicu. Trener je bio, sad pokojni, Bogić Bogićević. Forsirao me je na mestu štopera, iako sam tek stigao pod Goliju brzo sam i zaigrao - protiv Crvene zvezde. Debi ću zauvek da pamtim po pobedi nad velikim favoritom.
Po Javorovom izgubljenom finalu Kupa Srbije, 2016, stigao je poziv osvajača - Partizana. I, potpis za crno-bele!
- Tadašnji trener Partizana Ivan Tomić forsirao me je na evropskoj sceni kao štopera, u Super ligi igrao sam beka. Interesantno: debitovao sam na prvenstvenoj utakmici protiv mog Javora! Sa crno-belima osvojio sam titulu i tri kupa, s Miroslavom Đukićem prezimili smo u Ligi Evrope.
Inostranu karijeru gradio je u Poljskoj, u prvoligašu Koroni Kjelce.
- Samo što sam stigao – opet povreda?! Tek pred kraj sezone odigrao sam prve utakmice. Iskomplikovalo se, dobio sam i vodu u kolenu i sve je mirisalo na kraj karijere. Igrom slučaja, preporučeno mi je da se obratim doktoru Zoranu Gocilju iz Hrvatske, preporodio me je, zahvalan sam mu do kraja života.
Miletić se, pošto je oživeo karijeru, preselio na Kipar, u Olimpijakos iz Nikozije. Posle pola godine, po svim parametrima uspešne, usledio je poziv ruskog superligaša Ufe.
- Sa Kipra i 20 stepeni otišao sam u hladnu Rusiju, na minus 20. Prelepa godina, igrao sam standardno, međutim, došlo je vreme da se vratim kući. Odlučio sam da završim karijeru, kad... Ponuda Javora! Nisam mogao da odbijem velike prijatelje i evo me još na terenu. Ivanjica mi je uvek u srcu, ma gde bio, pod Golijom sam stekao brojne prijatelje. Ne razmišljam o prestanku karijere, samo o uspesima Javora.
MARINA I NASTJA NAJVEĆA PODRŠKA
Miletić uživa veliku podršku porodice: roditelji, mlađi brat i sestra prate mu svaki korak, posebna priča su supruga Marina i trogodišnja kćerka Nastja:
- Marina i Nastja često su i na tribinama. To je za mene veliki podstrek. Najveća su mi uteha i kad se posle poraza vratim kući.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
