Mnogo znoja, živaca i emocija, morali su da potroše crveno-beli. Ali, isplatilo se. Danas su heroji koji su obezbedili svetlu budućnost klubu. Crvena zvezda će treću godinu za redom biti deo evropske elite što je pre nekoliko godina, dok je klub bio zatrpan dugovima, bez igračkog pogona, delovalo gotovo nemoguće. Pa je potpuno logično, što se neki i danas uštinu kako bi se uverili da ne sanjaju.
Dakle, imali su Radonjićevi puleni puno pravo da u nedelju veče, posle četvrte i poslednje utakmice polufinala, nazdrave za uspeh. Neki su to i učinili. Ali, ne i Boban Marjanović. Najkorisniji igrač posle Top 16 faze Evrolige, utočište je našao u svom domu. U krugu porodice.
- Slaviću ako uspemo da osvojimo ABA ligu – kroz osmeh je počeo priču centar Crvene zvezde dok se u ponedeljak spremao za popodnevni, fakultativni trening.
Plasmanom u finale, veliki teret je pao sa pleća Crvenoj zvezdi. Iz velke borbe, prožete neverovatnom tenzijom, izašla je kao pobednik i sada je ovenčana slavom. Cilj svih ciljeva je ispunjen i sada je sve manje bitno. Ali, Marjanović ne dozvoljava da se tako postavljaju stvari.
- Sigurno da nam je sada mnogo lakše. Dobili smo Partizan, našeg najvećeg rivala. Ali, daleko od toga da se tu završavaju naše ambicije. U subotu počinje finale i želimo da ga završimo sa pobedom. Do sada sam igrao tri polufinala i jedno finale. Dakle, ovo mi je peta prilika da osvojim trofej i ne želim da je propustim. Dakle, do ove stepenice sam došao. A, sada da vidim kako je na vrhu.
CEDEVITA VIŠE LEŽI
Budućnost i Cedevita će večeras (18,30) u Morači, odlučiti ko će na Crvenu zvezdu u borbi za titulu. Na pitanje, koga bi više voleo za rivala, Marjanović se nije mnogo dvoumio.
- Obe ekipe su odlične i ko god da nam dođe, neće biti nimalo lako. Ipak, ako bi morao da biram, odlučio bi se za Cedevitu. To bi značilo da mene čeka teži zadatak, ali realno Zagrepčani bi nam više legli nego Budućnost. Pogotovo kada se zna koliko je teško pobediti u Morači. Niko se dole nije naigrao, pa ni mi.
Sport ne poznaje istoriju. Iz tog ugla, prirodno je da na Malom Kalemegdanu razmišljaju samo o finalu. Ali, s obzirom na težinu i važnost, gotovo je nemoguće ne osvrnuti se na seriju sa Partizanom.
- Uh, bilo je baš teško. Mnogo veliki pritisak je pratio te mečeve koji su iziskivali ogromnu emotivnu i fizičku potrošnju. Treba sve to izdržati i izaći kao pobednik. Mislim da su sve utakmice bile za uživanje i da je publika uživala. Smatram da je kvalitet na našoj strani i to je na kraju presudilo. Ali, sigurno i da je Partizan zaslužio čestitke za prikazano. Možda i najteže mi je pala ta poslednja četvrtina poslednje utakmice. Potrošili smo i poslednji atom snage. Ipak, uspeli smo.
Visoki naboj polufinala podrazumevao je i prelazak granice sporta i fer pleja. Nesportski potezi, teške reči, vređanje i sve ono što prati mečeve sa takvim pritiskom.
Ali, bilo je tu i dosta slika kojih se rado treba sećati. Jedna od njih se dogodila se u hodniku, posle odlučujućeg meča kada je kamera uhvatila pozdrav Predraga Danilovića i Bobana Marjanovića. Nakon svega što se dešavalo, bila je to poruka da je sport na kraju ipak pobednik.
- Moram da priznam da mi je njegova čestitka puno značila. Taj detalj ću sigurno pamtiti. Ulog jeste bio ogroman, ali posebno mi je drago što je sve proteklo bez nekih velikih incidenata. Sa njihove i naše strane je sve bilo dosta korektno. A, mnogo mi je značilo i kada sam video na tribinama ima dosta dece. To je sjajna stvar za sve nas.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
