ZA ŽURNAL GOVORI - Nenad Trifunović: Ne pobeđuje se na papiru već na terenu

Šokantni poraz reprezentacije Srbije od Slovačke u plej-ofu Dejvis kupa otvorio je mnoga pitanja. Priznao je selektor Viktor Troicki da je zajedno sa izabranicima na šljaci u Kraljevu doživeo debakl. Talas kritika je počeo, jer odgovornost neko treba da ponese.   

Pristup, mentalitet i spremnost igrača i selektora, situaciju i stanje u sastavu selekcije Srbije analizira Nenad Trifunović, iskusni teniski stručnjak srpskog porekla iz Norveške i nekadašnji trener Troickog.

Zašto je Srbija tako izgubila? Jednostavan i kratak odgovor na ovo pitanje ne postoji. Ima mnogo razloga za tako izgubljeni meč pred domaćom publikom.

Izozastanak dobre igre u kontinuitetu, šljaka kao podloga i veliki teret na leđima igrača, koji su važili za favorite, koji su po plasmano daleko slabije rangirani od srpskih predstavnika. Sve to čini kolaž ubedljivog i šokantnog poraza reprezentacije.

- Proglašavamo pobednika pre nego što se odigra poslednji poen. To dolazi do momaka u reprezentaciji. Nema favorita, pogotovo u ekipnim takmičenjima, gde je drugačiji sistem takmičenja. Meč se ne dobija na papiru već na terenu.

Da li ste se čuli s Viktorom ?

- Nisam gledao mečeve od početka do kraja, ali sam ispratio sve što se dogodilo. Nisam se još čuo sa Viktorom u vezi Dejvis kupa.

Miomir Kecmanović je dva puta servirao za set, a Dušan Lajović izgubio posle osvojenog prvog dela igre. Izgledalo je da su psihološki i fizički izgubili na intenzitetu. Kako i zašto ?

- Da.  Kao da su završili meč pre poslednjeg poena. To nije dobro. Kad imaš ulogu favorita i imaš vođstvo, set ili meč loptu i misliš da si završio posao, ali nisi. Treba osvojiti poslednji poen – to je najteže. Moraš da preskočiš prepreku, da se izboriš sa pritiskom, čak i kad važiš za favorita. Nikad se ne zna ko će da pobedi. Neosporno je da je debakl. Bili su proglašeni za favorite, a nisu odigrali kako treba.  Iz svakog poraza moramo da naučimo lekciju.

Kako prebroditi to. Šta je nedostajalo ?

- Prethodna reprezentacija imala je taj motiv i pristup da idu do kraja, da žele da osvoje. Bili su drčniji. Kad su svi protiv nas, onda idemo i radimo ono što hoćemo, idemo da ostvarimo cilj. Sećam se pobedili su Francuze, kad su bili mnogo jači od naše reprezentacije. Poenta je u tome da su imali želju. Pogotovo u mečevima pojedinačne konkurencije smatram da igračima nedostaje motiv, želja da ih tera da nastave dalje do kraja. To je ono što Novak ima. Psihološki motiv mora da im bude jači.

Odustvo Novaka je primetno, ali bilo je situacija kad je ostatak ekipe pobeđivao i kad nije Nole igrao. Primer je grupna faza pre godinu dana, koja pokazuje da ipak to nije ključni faktor?

- Treba da se spustimo da zemlju, da razmišljamo o razvoju mladih igrača. Najteže je smena generacije u bilo kom sportu, ne samo u tenisu. Doći će jedna nova grupa igrača. Ovo je slika trenutne situacije. Ne možemo da očekujemo da Novak sve rešava, nije čarobnjak. Druga je bila situacija prošle godine u Norveškoj, koja je bez Kasper Ruda daleko ispod nivoa naših tenisera. I pored toga morali su da se namuče. Ozbiljno su se oznoli da osvoje poene.

Da li je bilo pogrešno što su igrali na šljacu, jer su pre toga bili na Australijskom openu?

- Iznenadila me je činjenica što su igrali na šljaci. Došli su sa brze podloge, jer su u Australiji bili na betonu. Ne pita se jedna osoba i nije samo jedan odlučio na čemu će se igrati. To je bila odluka ekipe. Ako su izabrali šljaku, onda znači da su bili spremni. Domaćin uvek bira teren – to je deo taktike i strategije da odabereš  podlogu koju tvom protivniku ne odgovara. Naši teniseri manje više imaju dobre rezultate na šljaci, ali.. Ne želim da opravdavam to što su izgubili. Žao mi je, jer sam očekivao da ćemo lako pobediti, a s druge strane sam strepio zbog motiva za osvajanje i trijumfe.

Doživeli su nekoliko pehova. Povrede Lasla Đerea i Nikole Ćaćića, kao i prehlada Hamada Međedovića.

- Ekipno takmičenje je vrlo nazahvalno, jer imamo igrače za izbor i onda se dogodi nešto nepredviđeno. Povređenom Laslu šljaka najviše odgovara od svih njih, a Hamad je željan dokazivanja. Da je igrao verovatno bi dao 100 odsto od sebe. Od mnogo igrača, ostalo mu je  nekoliko na koje je mogao da računa. Bio je stavljen pred svršen čin. Imao je tri tenisera u pojedinačnoj konkurenciji i samo Nikolu Ćaćića u dublu.

Oseća se nedostatak solidnog dubla. Da li bi bilo drugačije da je Srbija potkrepljena jakim igračima u konkurenciji parova?

- Bili bismo mirni da imamo kvalitetan dubl. Čak i da je neko od igrača „podbacio“ imali bismo na šta da se oslonimo. Neosporno je da su momci veoma kvalitetni na svetskom nivou, ali ne možemo očekivati da jedan igrač u ekipnom takmičenju sve rešava.  I taj igrač treba da ima period odmora, a ne da popunjava rupe.

Šta mislite da će da vam kaže Viktor kad se čujete?

- Verujem da će biti iskren i da će reći da nisu igrali dobro, kao i da je protivnik bio bolji. Poznajem Viktora vrlo dobro. Znam koliko je emotivan. Verujem da mu je mnogo teško pao takav poraz. Još je svež na klupi kao selektor, znači nije tako dugo u toj tenziji. Kad se sabere i razmisli malo bolje verujem da će izjave biti drugačije.

Kako će poraz da se odrazi na igrače, jer u septembru igraju za ostanak u Svetskoj grupi?

- Nadam se da će da izvuku neke pouke. Ako si već pristao da igraš za nacionalni tim, onda moraš da se boriš. Mentalitet je svuda presudan. Zato su Slovaci igrali tako kako su igrali. Srpski igrači bili su pod velikim pritiskom, svi su imali velika očekivanja. Črvsto verujem da naša reprezentacija ostaje u Svetskoj grupi.