Srpkinje iz Brazila kreću ka Parizu

Kao da nije bilo dovoljno to što su morale da pređu hiljade kilometara do Brazila, pa ni to što su se skupljale na putu između Beograda, Lisabona i Belema, imale samo par zajedničkih treninga...

Posle svega – i što su na mesto gde će pokušati da izbore plasman na treće uzastopne Olimpijske igre došle u „minut do 12“, ispalo je još i dobro.

Jer...

- Iskreno, jedva čekamo da turnir počne. Iako se svi ovde zaista trude oko organizacije, da sve to prođe lepo, nekako mi je sve čudno – bio je prvi utisak Tine Krajišnik, kapitena reprezetnacije Srbije, koja večeras (21) u Belemu protiv Nemačke otvara predolimpijski turnir.  

Prva među jednakima u četi selektorke Marine Maljković, zatim je nastavila:

- I klima je čudna, velika vlaga je napolju, pa su klima uređaji na maksimumu u zatvorenim prostorijama. Ta temperaturna razlika nas ubija. Počela sam i da kijam – nastavila je Tina.

Međutim, sve to ovaj i onako veliki izazov čini samo izazovnijim.

- Ne bih volela da zvučim kao da sve to mora da znači nešto loše. Ne mora! Naprotiv. Možda izvuče iz nas i više nego što u ovom trenutku možemo da damo. Do sada smo bile ušuškane, igrale smo kod kuće... Sada je jednostavno drugačije.

I – nimalo jednostvno. Krećemo od Nemačke, protiv koje smo prošle godine zatvorili Evropsko prvenstvo u Sloveniji, i to pobedom. Međutim, u međuvremenu su oba tima doživela nemale promene. Nemačka je – recimo - jača za sestre Sabali.

- Biće teško. I one su došle ekstra motivisane, sa pojačanim rosterom. Imaju dve nove igračice, koje jesu Nemice, ali su zapravo Amerikanke. To može da bude i mač sa dve oštrice. Može da im mnogo pomogne, ali može i da odvede u drugom pravcu. Nećemo se baviti mnogo njima. Nema potrebe da se bavimo time da li će i kako će igrati.

Jer...

- Ključ je, kao i uvek, naša disciplina i povezanost na terenu, da se ispoštuje ono što smo radile i dogovorile. Do nas je. Jesmo ih pobedile poslednji put, ali nismo nimalo opuštene. Mnogo je stvari, koje se utiču. Pre svega, naša energija na terenu. Ako sve to bude na pravom nivou, mislim da neće biti problema.

Kad je već kod tog „našeg pravog lica“, posle Evropskog prvenstva u Ljubljani, gde smo zauzeli skroz dobro peto mesto, sve naše reprezentativke su pominjale da to nije bilo naše pravo lice. Svakako ne ona prepoznatljiva energija. Da li sada oseća drugačije, pitamo. Tina kaže...

- I sama se to pitam. Dosta je sve čudno, zajedno smo imale tek jedan trening i teško je pričati o tome. Atmosfera u timu je fenomenalna, sve je kako treba. Ali, kako će to izgledati na terenu, ne možemo da znamo dok utakmica ne počne. Sve je stvar trenutka, čak i kriterijuma suđenja, da li će nama ta naša agresivna igra biti dozvoljena.

Jedno je sigurno...

- Sve moramo da budemo fokusirane na naše zadatke. To je ključ.

Počinjemo sa Nemačkom, sledi Brazil, za kraj Australija. Gde je šansa Srbije? Da li razmišljamo da je to možda Nemačke ili bacamo sve karte na Brazil? Jer, Australiju teško da možemo da pobedimo. Ili idemo na sve pobede? Tina ima svoj način razmišljanja...

- Korak po korak! Jasno je da znamo kakvi su Brazil i Australija posebno. Međutim, znamo i da ne bilo dobro da previše unapred razmiljšamo. Važno je da posle svake utakmice znamo da smo dale sve od sebe, shodno svim uslovima. A svakako nam je draže da pobedimo prvu utakmicu. Drugačije je nego da se jurimo na kraju...

I – na kraju – kako zvuči to „Srbija na Olimpijskim igrama“, osim što zvuči lepo? Kapiten Srbije kaže...

- Zvuči realno! Već postoji i nekakva tradicija našeg učešća na Igrama. Međutim, ne treba da razmišljamo toliko daleko, ili na način da li tamo pripadamo ili ne. Važno je da u narednim danima ovde u Belemu budemo na vrhuncu i izborimo se za Olimpijske igre. Iza nas ima dosta velikih utakmica, znamo šta nas čeka. Trebalo bi da bude kao u našim snovima. Želimo, znamo šta moramo da uradimo da bismo tu želju ostvarile. I to je najvažnije – poručila je Tina Krajišnik.