Dan sa Vukom posle skalpa Milionera - Zvezda u srcu, Real u mislima, Borusija na kolenima, Mančester želja (VIDEO)

Specijalno za Žurnal iz Slovačke

Senzacija na severozapadu Slovačke. Žilina je eliminisala Borusiju Dortmund (2:1), iako su gosti imali vođstvo posle prvih 45 minuta. Zasluge idu i na adresu momka iz Žarkova, Vuka Atanasijevića (18).

U osmini finala u UEFA Ligi mladih (Liga šampiona) našli su se: Milan (Italija), Kopenhagen (Danska), Fejnord i AZ Alkmar (Holandija), Lans i Nant (Francuska), Mančester siti (Engleska), Porto i Braga (Portugalija), Real Madrid (Španija), Salcburg (Austrija), Majnc, Lajpcig i Bajern (Nemačka), Olimpijakos (Grčka), Žilina (Slovačka).

Među odabranima „najmanja“ je slovačka Žilina, našeg Vuka, koji je dva dana pre 19. rođendana dobio poklon - još jednu buduću bitku sa „zverima“.

A, „zver“ koja mu je najmilija je - ona sa Ostrva. Građani, šampioni Evrope u seniorskoj konkurenciji. U UEFA Ligi mladih su ove sezone pobedili Crvenu zvezdu.

Šta bi voleo da dobiješ za rođendan?

- Dobio sam sve što sam hteo - ne da se na prvu loptu Vuk.

Znam ja šta bi ti voleo... Mančester siti!

- Ili Real Madrid. Draži mi je, mada bih više voleo Siti za rivala.

Kada je izbor budućeg kluba u pitanju razmišlja obratno.

- Voleo bih da obučem Realov dres. Samo, dalek je to put. Mora mnogo da se radi za tako nešto. Ako bog da, jednog dana ću igrati tamo.

Za Madriđane bi igrao, a u srcu su...

- Crveno-beli, navijam za Crvenu zvezdu.

Kad smo već kod naših večitih rivala, da su prošli Zvezda i Partizan, koga bi više voleo za rivala?

- Zvezdu, jer sam joj uvek davao gol. Ne bih izbegavao ni Partizan, ali rađe Zvezda. Ne pamtim kada su nas pobedili dok sam bio u Brodarcu. Beše jednom na „Marakani“ 2:1 za domaćina...

Trenutno ste „patuljak“ među „džinovima“, a jednog ste preksinoć već poslali u zaborav, Milionere iz Dortmunda.

- Nema lepšeg osećaja.

Još podeliti ga sa najmilijima. Na tribinama su bili mama Sanja, tata Zoran, devojka Nađa, sestra Iva sa dečkom.

- Stigli su na vreme da se raduju dva puta, zbog pobede, a i zbog rođendana.

Mama je zadužena za tortu, osmeh joj govori da ništa ne može da se meri sa time što ove momente deli sa čedom. Šta tek reći za Vuka, osmeh je tu od kako su najmiliji stigli...

- Ja ću jedno parče torte, vi možete više - smejulji se Vuk. - Alkohola, naravno, nema.

Svaki sekund je uz njih, ali je stigao da odvoji još koji minut i za nas i podeli utiske od veče pre.

- Deset i po hiljada navijača, talasi... nezaboravno. Osetili su ljudi koliko nam je bitan meč. Stigli su neki i iz Češke, Austrije, Poljske... uz malu grupu srpskih navijača.  Bilo je i gostujućih pristalica, imali su šta da vide. Jutro pred sam meč razmišljao sam o punom stadionu, a kad sam istrčao na teren i video onu masu na tribinama...

Vuk je u žuto-zelenom dresu sa brojem devet odigrao vrlo dobro u prvih 45 minuta. Saigrači su u nastavku dovršili što je započeo i poveli tim ka osmini finala. Atanasijević je imao poseban zadatak, iako je špic.

- Trener mi je rekao da se koncentrišem na njihovu osmicu, defanzivnog veznog, gde god da je on, tu da budem i ja, znači imao sam više defanzivne zadatke.

Na dan rođendana saznaće se takmac u osmini finala. Ima tu i poželjnih rivala, Salcburg, na primer.

- Više bih voleo nekog jačeg, da bude atraktivno. I, da igramo u Slovačkoj krajem februara.

Žilava je ta Žilina...