OMAR DEJO AHMED, EGIPĆANIN U DRESU ZVEZDE - Mašinski inženjer projektuje titulu

Ahmed Omar poznatiji kao „Dejo“ ove sezone prepoznatljiva „19“ Crvene zvezde, lidera Superlige Srbije. Egipćanin, momak, koji je iz rodne Aleksandrije prvo bio u taboru Spartaka iz Subotice minule takmičarske godine, ove se preselio u prestonicu u trofejni klub sa Marakane.

I tu nije kraj priče o primaču servisa, trećem najboljem poenteru u ekipi, mašinskom inženjeru, vlasniku diplome i za grafički dizajn. Naprotiv, priča o jednom odbojkaškom „Deji“, fudbal ima svog Savićevića, ovde tek počinje. Ekskluzivno za Sportski žurnal, uopšte prvi intervju za srpske medije!

Razgovor na engleskom jeziku uz uljudno pitanje kako ste, Omar Ahmed odgovara na čistom srpskom:

- Dobro sam dobro sam, pripremam se za trening koji je u 19 časova.

Ne volite da se eksponirate, dajete intervjue, „govorite“ na terenu, igrom ili grešim?

- Ovo je moj prvi intervju za srpske medije i počastvovan sam. Zadovoljstvo je moje – obostrano je, priznali smo Deji, koji iako miran i povučen, i te kako je želeo da razgovara i na sportske i na teme koje malo zadiru u privatnost

Prva asocijacija kada Vam kažu Crvena zvezda?

- Veliki klub, neverovatna podrška navijača, Delije i njihovo slavlje. To mi je prva slika u  glavi.

Koja je bila ideja vodilja da obučete dres sa brojem 19 velikana iz Ljutice Bogdana?

- Imao sam tu sreću da igram u jednom od najboljih klubova u Srbiji. Već pomenuti auditorijum i Zvezde i rivalskog Partizana. Jer najviše ljudi u zemlji navija za ova dva kluba. Bio sam uzbuđen zbog svega toga, ciljeva koji su uvek najviši, atmosfere. Sistem rada i profesionalnost u taboru crveno-belih. Šta sam očekivao, to sam i dobio i uverio se da ja stvarno tako – smeje se zadovoljno Ahmed

Zvezda trenutno gleda sa vrha superligaškog karavana, može li se do titule, lepo zvuči?

- Uvek imamo samo jedan cilj, a to je da se borimo sa sto odsto snage. Tako razmišlja tim, tako razmišljaju svi u stručnom štabu. Ne mislimo o završnici, samo korak po korak, koliko je to moguće. Naravno, za najbolji rezultat.

Koji tim ili igrača najviše poštujete u domaćem prvenstvu?

- Uh... – usledila je tišina a potom će „Dejo“ kao iz topa:

- Poštujem Spartak iz Subotice, to je bila moja prva porodica kada sam došao u zemlju. Mladena Bojovića, korektora Ribnice, njegov stil, rezon igre. Ali i Vojvodina, Partizan, su sjajni timovi. Igrača je mnogo ako bih krenuo da nabrajam koji su supertalentovani.

Na trenutak sa klupske pozornice, gorostasa 200 centimetara visokog „selimo“ na reprezentativnu. Selekcija Egipta, Vi, izborili ste Olimpijske igre u Parizu 2024?

- Moja misija u nacionalnom timu je bila uspešna jer smo se kvalifikovali za Pariz. Velika šansa da osetim i atmosferu i taj vajb koji nosi najveća planetarna smotra. Izuzetno sam uzbuđen, čekam leto s nestrpljenjem. Ogromna satisfakcija za svakog igrača pa i mene.

Da li će i muška reprezentacija, naša „plava četa“ u Grad svetlosti?

- Znam da još uvek nije rešena ta situacija i da ekipa mora da čeka, da odigra mečeve i u Ligi nacija ove godine, potom i plasman na FIVB rang listi. Verujem da će se momci boriti i izboriti, zaslužuju odlazak u Pariz!

Osim dobro poznate žuto-plave Mikase, i bravure koje već drugu godinu gledaju i srpski odbojkaški poslenici, ovaj 28-godišnjak može da  se pohvali i fakultetskom diplomom.

- Mašinski inženjer sam. Diplomirao sam na Univerzitetu u mom gradu Aleksandriji. Mnogo volim inženjerstvo, ali moram dobro da planiram sve zbog vremena. Teško mi je ali uspevam da napravim sponu između tog posla i odbojke, koju priznajem, više volim, ona je moja prva ljubav. Pokušavam ali nije baš izvodljivo da radim onlajn. Međutim stalno sam u vezi sa softverskim kompanijama. U međuvremenu sam završio i grafički dizajn i potrudiću se da kao frilenser uradim neke projekte. Imamo treninge dva puta dnevno, nekad u različitim vremenima, putovanja sa ekipom. Sve to trpi posao, ali istrajan sam da ulažem u sebe!

Koja je vaša životna vodilja?

- Moramo da imamo ambiciju da guramo sebe samo napred i verujemo. I da idemo možda i preko limita ako treba. Ne volim neuspehe, zato uvek bodrim sebe da i kada je loše, okrenem da bude pozitivno. Nije lako, život je igra, ta igra ume da vam donese i mir ali i nemir. Volim da imam odgovornost i ne bežim od nje. Naprotiv. Preuzimam je. Život traži promene, satkan je od izazova. Prosto ne možete samo da uživate. Lepo zvuči, ali ipak postoji i ona druga strana, kako doći do tog nivoa. Svakodnevno učim i rastem i smatram da mi je to najvažnija lekcija – istakao je na kraju u svom prvencu „sedmoj sili“ i to baš Sportskom žurnalu, Ahmed „Dejo“ Omar.