Koga da se bojimo posle 4:0 u Humskoj?

Nemanja Petrović – posle Gorana Antonića „najdugovečniji” fudbaler TSC-a, u vojvođanskoj pitomini od leta 2020, značajnog doprinosa meteorskom uzletu i graviranju Bačke Topole na evropsku mapu!

Iako...

- Nije mi bio plan da se zadržim, pokojni Sabo doveo me je kao alternativu Srđanu Grabežu. Ja, iz Rada, u ne baš sjajnoj situaciji, međutim, naučih u Partizanu da volim konkurenciju: moraš da grizeš, pokažeš da si pravi! Potpisao sam na godinu, ali... – jezdi kočijom sećanja rođeni Valjevac, prvih koraka uz Gradac i Kolubaru, snova da zasija i preko Malog Povlena, zaliči na junake sa Suvobora.

Splet okolnosti?

- Došao je Krstajić, poznavao sam ga iz Humske - produžio sam ugovor i ostao i narednu godinu. Krenuli smo dobro, kad... Mladen je otišao. Kod Mirka Jovanovića pao sam u drugi plan, igrao, pa nisam. Sa Žarkom Lazetićem, znancem iz Partizana dok je bio pomoćnik Ivanu Tomiću, sve je „leglo”!

S TSC-om kao klubom rastao je i – levi bek, jedan od retkih s međunarodnim iskustvom – sa Parnim valjkom u predvorju Lige šampiona i pelačbarskog staža u Portugaliji?

- Podizali smo standarde, prošle sezone naročito. Nije nam bio primarni cilj da završimo drugi, hteli smo među pet, ali... Apetiti rastu, mentalni sklop postaje drugačiji. U Bačkoj Topoli – samo pobednički. To smo pokazali i jesenas: dođemo, ej, na stadion Partizana i slavimo 4:0. Koga da se bojimo posle toga?

„Kolubarski” Šumadinac, niza godina na Topčiderskom brdu s pogledom na bučno ušće Save u Dunav, uplovio je u bačkotopolsku oazu mira i, najvažnije, uspeha?

- Tačno, al' verujete li: s Bačkom Topolom, izuzev igranja i treniranja, nemam veze!? Da vam dočaram život... ne mogu. Stanujem u Novom Sadu, svakodnevno sa saigračima, nas... desetak, putujem. Rampa – rampa: 70 kilometara, odnosno - pola sata. Valjevo mi je, naravno, na prvom mestu, iako sam više vremena proveo u Beogradu, tu upoznao i suprugu.

Kako god, kod gazde Janoša, u TSC-u, osećate se kao kod kuće?

- Gazda Janoš poslednje dve sezone ne dolazi toliko, ne meša se, međutim, sve što nam treba – imamo. Zapadnoevropski klub, ogromne razlike u odnosu na sve ostale. Žemberi je sve obezbedio, naše - da mislimo o fudbalu. Privatno nemamo kontakt, kad se vidimo – izuzetno prijatan, raspoložen... Opušten! Samo kaži – sve može.

Da Žemberi sve može pokazao je i izgradnjom velelepnog stadiona, prethodno – kao domaćini „gostovali” ste u Senti?

- U Senti su, takođe, odlično održavali teren, ali ambijent, s velikom stazom oko igrališta, nije mogao da bude kao u Bačkoj Topoli. TSC arena – kao Bundesliga! Igrali smo protiv Frajburga, znam o čemu pričam. Kad bi svi klubovi imali tako nešto – podigla bi se i liga. Glavni faktor! Naravno, obožavam i stadion Partizana, jedinstven!

Nameće se: „divanite” li sad i mađarski?

- Slabo, mnogo težak jezik. Zaposleni u klubu su 90 odsto Mađari... Kako si, hvala, to da... Pre bih iz japanskog pokupio neke stvari!

Bećari su svuda uz vas: u Bragi, Londonu, Frajburgu, Atini?

- Sve nas vole i – ne mogu nešto da nam zamere, pogotovo u poslednje dve godine. I sad stojimo dobro, održali smo se visoko uprkos igranju u Evropi. Očekuju da svaku utakmicu dobijemo već u tunelu! A, kao kad sam bio u Partizanu, često se protiv nas brane s desetoricom... Podigli smo standarde!

Danas, za razliku od 2020, ne biste važili za autsajdera protiv Steaue, podsetimo – tad ste zadivili svet (6:6)?

- Tu utakmicu ne mogu da objasnim, nisam ni gledao sličnu! Počeh na klupi, kad... levom beku crveni. Divovska borba 120 minuta, po isključenju Silađija mi s devetoricom. I, 6:6! Nesvakidašnja noć, uz žal što nismo nagrađeni na penal-ruletu.

Pored Steaue – najdraži mečevi, napomene: plavi dres oblačili ste 134 puta?

- Ima ih toliko? Pa, da, ove sezone „samo” 29... Pamtim prošlogodišnji plej-of, borbu s Partizanom i Čukaričkim za drugo mesto. Svaki gol bio je značajan, nisam ih dao mnogo, tad – četiri?! Protiv Kolubare za poziciju ispred Parnog valjka, Čuki u direktnom okršaju... Drag mi je i pogodak jesenas u Ligi Evrope – Frajburgu.

Top lista omiljenih saigrača?

- Samo Antonić i golman Jorgić imaju duži staž, Đakovac je došao šest meseci kasnije. Dobar sam sa svima, ako moram da biram – Saša Jovanović, ne samo što mi je namestio sve golove, ha, ha... A, dok je bio u Lučanima, ja u Partizanu... svađali smo se?!

Kako je predvoditi bačkotopolsko čudo u kvalifikacijama za Ligu šampiona?

- Bio sam kapiten u Bragi i protiv Olimpijakosa u Pireju, ostalo – Antonić. Isto se ponašam, dajem primer...

Tajming za konstataciju: Nemanja Petrović – odličan fudbaler i sagovornik / osoba za „desetku”!