Trajković: Fudbal je u Srbiji na život i smrt

Šef stručnog štaba Radničkog Nikola Trajković po mnogim principima, shvatanjima, potpuno je atipičan za naše fudbalske uslove. U Niš je doneo sistem rada kakav preferiraju skandinavske zemlje, a pre toga uspešno je gradio igračku karijeru. Ponikao je u Čukaričkom, odakle kreće i njegova životna priča.

- Sve se svodi na Čukarički i Zvezdu, za koju sam odmalena navijao. Brđani su mi posebno dragi, jer sam od osme do 18. godine bio tamo. Sećam se tog uspona i perioda kad je ekipa išla iz ranga u rang, baraža, to sve je obeležilo moje detinjstvo -  započinje, pomalo sa setom, priču Trajković.

Njegova generacije odrastala je u teškim vremenima koja su ih učinila drugačijim, borbenijim, istrajnijim… Danas mladima danas nije potreban toliki trud da dođu do nekog cilja.

- Ne treba biti previše kritičan prema mlađima, jednostavno živiš onakav život kakav ti se pruža. Nama jeste bilo izazovnije. Promenila su se vremena, ne kažem da ja ne bih živeo kao oni da mi se pružilo u datom momentu. Sad su tu više i te igrice, pokušavam i ja da svoje dete sklonim od takvih stvari, ali jednostavno je teško, jer je takav način života. Da li smo mi bili srećniji ili su oni sada to je opet relativna stvar. Meni je sve bilo interesantno, a uveče sam išao u školsko dvorište da igram fudbal. Bilo je krcato, pa kad ispadneš čekaš da prođu tri partije da dođeš na red i vratiš se... Današnje generacije to nikada neće moći da osete, kao što nećemo ni mi njihov način života, ali za to nismo krivi, ni mi, ni oni.

Dosanjao je san mnogih dečaka, koji odmalena na ulici jurcaju za loptom, obukao je dres Crvene zvezde.

- Zeta me je lansirala u Zvezdu. Pre toga sam u Vojvodini dao prve golove u elitnom rangu i, ni manje ni više, nego protiv Radničkog iz Niša. Dolazak na Marakanu bio je maksimum. Možda nisam ostavio očekivani utisak, jednostavno Zvezda uvek ima 25 vrhunskih igrača. Ako te ne krene u startu, kako želiš, karijera odmah ide drugim putem. Ne iskoristiš šansu, to uradi neko drugi, ideš u drugi plan, što se desilo meni. Moglo je mnogo bolje. Pokušao sam da se izvučem iz svega, da opet budem na nivou kao kada sam dolazio, ali nisam uspeo. Bilo je trofeja, osvojili smo dve duple krune, igrao sam evropske utakmice, grupnu fazu Lige Evrope i to je ono što ostaje za ceo život.

Selidba u mađarski Đer, vratila ga je u fudbalski život.

- Boravak u Mađarskoj je veoma specifičan, jer sam karijeru vratio na zavidan nivo i postigao uspeh. Igrao sam tamo pet sezona, zabeležio više od 100  utakmica. Posle 30 godina osvojili smo titulu i Super kup. Jedne godine bio sam izabran i za najboljeg stranca lige. Tamo sam ponovo, posle Zvezde, zaigrao sa Vladimirom Đorđevićem, koji mi je i sada pomoćnik u Radničkom.

Trenersku karijeru, za razliku od igračke, započeo je daleko od Srbije.

- Počeo sam u Rostovu kao pomoćni trener u timu do 21 godine, posle toga postao sam i glavni. U Norveškoj sam zatim Flekeroj uveo iz treće u drugu ligu, igrali smo i baraž za elitni rang. Bio sam zatim pomoćnik u Radničkom, pa asistent u Malmeu. Prvi samostalni angažman u Srbiji je bio na Čairu,  sada sam opet ovde i neka bude treća sreća.

Kad je prvi put došao u Niš, rekao je da želi da pobegne iz zone komfora, jer je rad u skandinavskim zemljama dosta relaksiraniji.

- Mnogo je drugačije. Malme je najveći klub u Skandinaviji, bio sam deo stručnog štaba kad smo osvojili titulu u Švedskoj, onda i kup. Ispali smo iz kvalifikacija za Ligu šampiona i nije bilo  stresa. Isto je i u Norveškoj, samo se prave analize i planovi za dalje. Čini mi se da smo u Srbiji fudbal namestili na život i smrt.

U Nišu je neposrednošću kupio sve oko sebe. Trajkovića posebno izdvajaju predanost, odgovornost, želja, entuzijazam, otvorenost, iskrenost, profesionalnost… Ma koliko bilo teško uvek će se svima obratiti makar sa polusomehom. Prepoznala je i sportska javnost u Nišu „ono nešto” što sa sobom nosi mladi trener i gotovo uvek mu dala podršku.

- Mene su ovde svi prihvatili i imam veliku podršku. Da krenem od kluba, od prvog čoveka, direktora, uprave, pa do čitave javnosti. Malo je neprijatna situacija u kojoj se nalazimo, jer nismo napravili ono što smo planirali i odgovoran sam za to. Osećam da sam ja više dužan Radničkom nego on meni, dobio sam više nego što sam zaslužio i nadam se da ćemo u nastavku to promeniti i da će stvari ići na bolje – zaključio je Trajković.