Rođeni Nikšićanin Božidar Bandović (54), trener Vojvodine, jedan je od onih ljudi koji su, utisak je, s radošću prihvatali svaki novi poduhvat, bez obzira da li je to bilo u SAD-u, Grčkoj, Azerbejdžanu, na Tajlandu, Indiji ili u Vijetnamu. Spisak ovih zemalja kao da, sam po sebi, nudi zanimljivu životno-trenersku priču, dostojnu da se makar malo otkrije.
- Put me je, devedesetih, ratnih i kriznih godina prošlog veka, odveo iz Crvene zvezde u Grčku – prisetio se Bandović. – Otišao sam u Etnikos i, od kluba koji je bio viđen za ispadanje iz lige, stigli smo do sredine tabele. Iz velikog kluba, kakav je Zvezda, prešao sam u manju sredinu i kao da sam tada ponovo krenuo od nule. Potom sam potpisao za grčkog velikana Olimpijakos, onda i za PAOK, a karijeru sam završio u Etnikos Asterasu i odlučio da pređem u trenerske vode. Počeo sam da radim s decom u Hjustonu, gde sam igrao mali fudbal i tako je sve krenulo.
Ubrzo se Boško vratio u Evropu, gde je bio pomoćnik u Akratitosu i u Kerkiri na Krfu. A onda je ponovo, sada u drugoj ulozi, usledio višegodišnji angažman u Olimpijakosu.
- Pet godina sam proveo u trofejnom klubu. Počeo sam kao analitičar, ali mi je cilj bio da postanem prvi trener, što su ljudi u klubu znali. Edukovao sam se kroz sve faze i stigao do toga da budem u stručnom štabu kod trenera Valverdea. Dva puta sam potom bio i prvi trener velikog kluba, a prvu utakmicu kao šef stručnog štaba imao sam u Ligi Evrope protiv AZ Alkmara. Pobedili smo, kao i u poslednja dva derbija Grčke. Vodio sam tada igrače kao što su Raul Bravo, Mareska, Melberg, Torcidis, Nikopolidis, Galeti, Karembe i naš Đorđević, koji su već tada imali velika imena u svetu fudbala.
Posle boravka u Azerbejdžanu, usledile su godine provedene u Aziji.
- Jedan sam od trenera koji su i u Evropi igrali među 16 najboljih timova u Ligi šampiona, a isto sam uspeo i u konkurenciji najjačeg azijskog klupskog takmičenja. S tajlandskim Buriramom osvojio sam dve titule prvaka i oborio rekorde po broju osvojenih bodova u prvenstvu. Za trenera godine biran sam 2018, kao i 2023.
Ove zime ste Bandović je, pomalo neočekivano, stigao u Vojvodinu, vrativši se u srpski fudbal posle godina izbivanja iz njega, a na preporuku Ranka Popovića.
- Ranko i ja smo dobri prijatelji i izuzetno ga cenim. Ne samo kao trenera, već i kao jako kvalitetnog čoveka. On zna da sam ozbiljan i obrazovan trener, koji nije tek prolaznik. Znam da Vojvodina ima ekipu koja je u procesu razvoja od kako je u nju na mesto predsednika došao Dragoljub Zbiljić. Presrećan sam što sam u Novom Sadu i prezadovoljan onim što sam ovde zatekao. Znam da svi žele uspeh brzo, ali ovo je proces u kojem je potrebno i vremena i strpljenja. Moj stručni štab i ja radimo na tome da uspesi stignu što pre, ali i da dobro izgledamo na terenu. Znam da je to teško, da strpljenje kod navijača kao kategorija ne postoji, ali uporno i dosledno treniramo i ubeđen sam da će taj rad, kroz kvalitetnu komunikaciju sa sportskim direktorom Markom Jovanovićem i između svih nas, dovesti Vojvodinu do pozicija koje joj pripadaju i koje njeni navijači žele.
Tokom zime Stara dama je dovela pet novih igrača, ali nije pobedila na startu proleća. Mladost iz Lučana pokazala se kao ozbiljna prepreka.
- Ne bežim od odgovornosti i ne tražim izgovore. U karijeri sam prolazio kroz pritiske i nisu mi strani. Želimo sve najbolje i klubu, ali i nama samima. Razumem gledaoce, bili su nezadovoljni rezultatom, baš kao i ja. Namera nam je da ekipa uskoro parira i Crvenoj zvezdi i Partizanu i karakterom smo morali da stignemo do pobede protiv Mladosti. Shvatam greške igrača, ali ovakve utakmice jednostavno moramo da završimo trijumfom. Naporno radimo i mnogo dobro smo izgledali tokom priprema, pa mi zato nije bilo lako. Toliko, da dve noći nisam spavao. Moramo da postanemo stabilni i bez oscilacija, izgrađeni kao ekipa, a pobednički mentalitet može da se stvori samo kod jakih i karakternih osoba. Vera u sebe, bez odustajanja, pobeđivanje i kad nismo najbolji, donosi uspeh. Da budemo takmičari i idemo preko limita, ali i da pred sebe postavljamo velike ciljeve, jer to Vojvodina i ovaj grad apsolutno zaslužuju – dodao je Božidar Bandović.
OTKAZ UZ SVE POBEDE
Interesantna je priča o Bandovićevom prvom boravku u Buriramu, kad je, 2014. godine, u 13 utakmica imao 11 pobeda i po jedan remi i poraz, ali je dobio - otkaz.
- Kad sam preuzeo tim, on se nalazio na 13. mestu, a kad sam otišao bio je drugi, s bodom zaostatka u odnosu na lidera. Otkaz sam dobio posle pet uzastopnih pobeda i uz gol-razliku 10:0, jer je predsednik kluba rekao da nisam adaptiran na Aziju, pošto sam tražio veliku disciplinu od igrača. Fudbalska inteligencija je u tome da moraš da se adaptiraš na postojeće uslove, a ne na želju da menjaš one s kojima radiš. Pamet je kad uvidiš ono što ne valja, ali u azijskom fudbalu, kad nju primenjuješ, možeš samo da imaš – probleme.
NIGDE NIJE LAKO BITI PRVAK
U Buriramu je, sarađujući s dojučerašnjim trenerom Vojvodine Rankom Popovićem, osvojio titulu, uz maksimalni broj bodova. Ipak, u Evropi se azijski fudbal ne prati s velikom pažnjom...
- Ako neko misli da je lako, tvrdim da nije tako. Ni u jednoj zemlji nije jednostavno postati prvak, obarati rekorde ili stvarati igrače. Ne možemo da govorimo o dobrom ili lošem treneru u fudbalski dobroj ili lošoj zemlji. Činjenice su te koje govore u uspešnim ili neuspešnim stručnjacima, a verujem u to da ćemo na kraju svi da dobijemo ono što zaslužujemo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
