Branka Stankovića, trofejnog desnog beka (1945-1958) i trenera (1978-1982, 1986) Crvene zvezde, „bio” je glas jednog od najelegantnijih (pokreti i ponašanje) odbrambenih fudbalera svoga doba, otud i nadimak s „potpisom” navijača – Ambasador.
Rođeni Sarajlija (31. oktobar 1921), biser lokalne Slavije (1939-1941) i tokom ratnih godina po seobi u Beograd uzdanica prestižnog BSK-a, važio je za jakog, brzog, veoma hrabrog i dobrog u igri glavom, dovoljno da posluži kao uzor Belinu, Đoriću, Jusufiju, Krivokući...
„Igman” igračke karijere: 61 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, protkane učešćima na dva Svetska prvenstva (Brazil 1950. i Švajcarska 1954) i srebrnim medaljama na dve Olimpijade (London 1948. i Helsinki 1952).
Stanković je za Crvenu zvezdu odigrao 495 mečeva, između ostalih – i prvi, na dan osnivanja – 4. marta 1945. Golgeterski bilans – 36, trofejni – četiri titule (1951, 1953, 1956, 1957) i tri kupa (1948, 1949, 1950).
Bez dileme – impozantno, međutim... Branko je bio još uspešniji kao trener! Tezi u prilog: tri šampionska lovora u Jugoslaviji (dvaput sa Crvenom zvezdom – 1980, 1981, jednom s Vojvodinom – 1966), dva u Turskoj (s Fenerbahčeom 1983. i Bešiktašem 1986), jedan u Grčkoj (sa AEK-om 1971). Vrhunac: predvodeći crveno-bele 1979. dogurao je do finala Kupa UEFA i poražen u finalu, u dva duela, od Borusije Menhengladbah.
Uz napomenu da je trenirao i Željezničar, Olimpiju, Aris, Porto, PAOK i Karšijaku, podatak: bio je i trener reprezentacije u doba selektorovanja Rajka Mitića, najveći uspeh – drugo mesto na EP u Italiji 1968.
Branko Stanković preminuo je pre tačno 22 godine.
1967 – rođen Nenad Maslovar
1969 – rođen Siniša Mihajlović
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
