Pogled u budućnost očima punim sjaja: Zvezda je to!

Piše: Zoran S. Avramović

Generalni sekretar SD Crvena zvezda

Sportsko društvo Crvena zvezda je jedno od četiri u Evropi koje je imalo predstavnike u dva najjača sportska klupska takmičenja na Starom kontinentu. Fudbaleri Crvene zvezde su igrali Ligu šampiona, a košarkaši Crvene zvezde i u sezoni 2023/24 su član elitnog takmičenja Evrolige. Pored Crvene zvezde u fudbalskoj Ligi šampiona i košarkaškoj Evroligi svoje predstavnike imali su i Real Madrid, Barselona i Bajern Minhen. Ne bi trebalo zaboraviti i da su Zvezdini džudisti i džudistkinje nastupali u Ligi šampiona koja se krajem godine održala u Beogradu, a ako se uzme u obzir da su vaterpolisti igrali Ligu šampiona, šahisti Evropski klupski kup, ženski odbojkaški tim - CEV kup, hokejaši Kontinental kup, Ženski vaterpolo klub Dželendžer kup, kuglaši NBC kup, a karatisti uspešno nastupli na Svetskom i Evropskom prvenstvu, kao i kartingaši u CEZ kupu i svetskom Grand finalu... U 2023. godini klubovi Crvene zvezde su osvojili 45 pehara u ekipnoj konkurenciji, a u Zvezdinoj bogatoj istoriji naši klubovi su osvojili ukupno 841 trofej u seniorskoj konkurenciji. Zaista, jedinstven slučaj da u Evropi toliko predstavnika jednog sportskog društva nastupi u najjačim sportskim klupskim takmičenjima. Samim tim SD Crvena zvezda jeste „brend kuća“ – jedinstven sportski brend.

Sportski brend nikada nije bio važniji, ali se njegova uloga dramatično promenila. Ono što je nekada bila borba za diferencijaciju, danas je borba za relevantnost. U sklopu izazova da je faza diferencijacije završena i da se u fazi relevantnosti može opstati samo i jedino inicijativom i inovativnošću, Sportsko društvo Crvena zvezda je percepciju postavilo malo drugačije: zvezdaštvo znači zajedništvo, svaki od naših klubova – poput grana na drvetu raste i razvija se u različitim pravcima, ali naš koren i porodično stablo su jedno: ime i grb !

Ne postoji ni u jednom biznisu lojalniji privrženici nego u svetu sporta. Nivo lojalnosti sportskih klubova prema navijačima često je predmet zavisti drugih industrija koje žele da izgrade takav odnos sa potrošačima. Ali, navijač nije samo potrošač on je i investitor, investira svoje vreme i energiju. Lojalnost navijača se odnosi na oblik sportskog gledanja koji karakteriše snažan osećaj privrženosti i pripadnosti određenoj sportskoj asocijaciji koja okuplja više sportova i klubova, sportu ili klubu. Za „vernog navijača“, za razliku od „navijača lepog vremena“, pobeda je samo jedan od nekoliko faktora koji utiču na njihovu lojalnost.

Lojalnost generacija i generacija Zvezdinih navijača predstavlja i vrednost i vernost, poput poštovanja i negovanja porodične tradicije. Sedamdesetdevet godina kontinuiteta bez obzira na vreme, okolnosti i okruženje. Jednako kao što je kontinuitet u učenju temelj najtrajnijeg znanja, tako je i kontinuitet u sportskom delovanju crveno-bele porodice (organizaciji, komunikaciji, obezbeđivanju resursa za treniranje i takmičenje, treningu, disciplini, istrajnosti) ka ostvarenju i dostizanju postavljenog cilja, temelj trajnih uspeha.

Pripadnost Zvezdi je stanje svesti da je svako od nas sastavni deo sistema kome pripadamo i koji nas okružuje, uključujući porodicu, prijatelje, školu, radno mesto, okruženje, društvo, kulturu... Sedamdesetdevet je godina otkako Zvezda postoji i traje. Opstaje – na svoj način – naš zvezdaški, autentičan u svojoj nesavršenosti.

Postoji dodir zlatne prašine, nataložene na svakom peharu i medalji Zvezdinih klubova, sportistkinja i sportista, ali i u našim sećanjima koja znaju i da miluju, pa i da opeku je upravo taj večni sjaj puta planeta Zvezda kroz vreme. Vreme, koje teče lagano, a prolazi brzo, ipak zastane kada se obeležava 4. mart, 60 godina „Marakane“, 50 godina od kako je sagrađena Upravna zgrada SD Crvena zvezda na poznatoj adresi - Ljutice Bogdana 1a, a 2025. godine kada se slavi 80 godina i naš Muzej će steći zrelost četrdesetogodišnjaka...

Sam čin osnivanja Omladinskog fiskulturnog društva Crvena zvezda tog 4. marta 1945. godine opisan je pre svega po činu, kako je nastalo samo ime Crvena zvezda. Znate već - ako je Zvezda, neka bude crvena. Postoji u toj priči – pričama, kako vreme prolazi i nešto nostalgično i donekle romansirano, što je i razumljivo i prihvatljivo. Primera radi, povodom trideset godina SD Crvena zvezda zapisano je „ Rođena je kao znamenje, kao bistar potok, kao slovo sveta, kao biser sporta...“. Ipak, radilo se o osnivanju sportske asocijacije, sa namerom da organizuje i artikuliše prirodan čovekov instinkt za i sa igrom i potrebu za pripadnošću.

Puni i pravi smisao povoda, razloga i motiva osnivanja i želje Zvezdinih osnivača je u „pokretu opšteg uzdizanja sportskih aktivnosti“. I sportistima i sportistkinjama Crvene zvezde je pored omasovljenja uspevalo da uzdiže te sportske aktivnosti na opštem nivou. Jednima – koji su „terali loptu“, drugima koji su podno Kalemegdana ubacivali koševe, trećima koji su prebacivali loptu preko mreže, četvrtima, petima... i tako vremenom do danas, do 34 kluba i preko 5000 sportistkinja i sportista.

Bogdan Tirnanić Tirke o Zvezdi kao fenomenu pisao je da je: „...Crvena zvezda klub ličnog opredeljenja, pripadnosti jednom stanju duha koje je, baš zato što je beogradsko, univerzalno...„ i da „...Beograd je preko Crvene zvezde ponudio svima neke od svojih najboljih osobina: svoju nonšalanciju, svoj urođeni prkos, šarm, svoju duhovitost koja će sve dati na kalambur, za vic čija se poenta može meriti i godinama...“ i kako su navijači „doneli na Topčidersko brdo svoje prkosno nepriznavanje svega što je iznad mere čovekove i što se postavlja kao direktna brana individualnosti, raznolikosti...“.

Primenjivo je to „stanje duha“ svim klubovima Crvene zvezde – to je u srži crveno–bele porodice. To, univerzalno, „zvezdaško“ je upravo sve što je po meri čovekovoj i što nije brana individualnosti i raznolikosti.

Sportsko društvo Crvena zvezda je društvo ravnopravnih i uvek je to bilo. Od prvog dana u tad osam sekcija i 350 sportista uspostavljen je standard univerzalne sportske dimenzije otvorenosti. I pre ozvaničenih silnih deklaracija i inicijativa o rodnoj i svakoj drugoj vrsti ravnopravnosti, od 1965. godine u izboru Sportskog društva i Zvezdine revije se biraju najbolja sportistkinja i sportista sportskog društva, od Vere Jeftimijades i Vladimira Cvetkovića do Bojane Drče i Aleksandra Kataija, već 59 godina u Zvezdi biramo najuspešniji sportski par i pokazujemo i dokazujemo da međugeneracijska ravnopravnost , međuklupska ravnopravnost u izboru najboljih predstavlja jedinstvenost sportske crveno-bele porodice, uz napomenu da svake godine proglašavamo i najbolje mlade sportiste i klubove.

U današnjem svetu globalizma u kome je (pre)zreli kapitalizam u još jednoj od svojih upečatljivih kriza sa namerom da „proguta“ ili povuče sa sobom svaki oblik individualizma i autentičnosti, Sportsko društvo Crvena zvezda je ne samo sačuvalo sopstveni integritet i identitet, već ga učvrstilo dajući mu dodatni smisao i značenje.

Koliko god se pisalo i govorilo ne može se preceniti značaj doslednosti u nastojanju da se sportska crveno-bela porodica neguje i razvija. Ta „nematerijalna vrednost“ što je i u teoriji i u praksi esencija brenda - definisana kao emotivna veza je nit koja tka kohezivan narativ, podstiče prepoznavanje i gradi poverenje i ukazuje na izvor i kvalitet, i prenosi autentičnost, integritet, emociju, ljubav  i doslednost.

I umesto kraja... Ljuba Tadić je bio siguran da su pravi zvezdaši slični onima iz prvih Zvezdinih godina.

Ostale su zapisane njegove reči: „...Posle, kada to krene sa kolena na koleno… Baš su lepo današnji momci smislili, mene su pogodili u žicu: Zvezda je život, ostalo su sitnice...“

Život u kome „nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje. E, to vam je Crvena zvezda. Ima da se raduješ do neba, ali sekiracija ti ne gine“.

Danas je Zvezdin Rođendan. Dan za sreću i radost.

Neka ostane i želja da najsrećniji i najradosniji budu oni rođendani, koji su pred nama.