EKSKLUZIVNO: Nemačka istorija fudbalskih šampiona (VIDEO)

(Specijalno za Žurnal)

Kada vas put iz bilo kog razloga odvede do Dortmunda tad shvatite zašto je Nemačka fudbalska velesila. Jasno, mnogima će prva na umu biti Borusija, jedan od zaštitnih znakova ovog grada. Ali, ona je samo jedan od simbola ovdašnjeg fudbala.

Kad ste već u prilici, u obilasku Dortmunda nemojte da izostavite poseta čuvenom stadionu. Od samog centra do Signal Iduna Parka treba vam pet minuta prevozom. I sama stanica zove po sponzoru, ali ukoliko pitate lokalne meštane gde se nalazi legendarni Vestfalen, sve će se odjednom promeniti i dobićete opširne instrukcije kako da stignete do njega.

Sam prostor oko stadiona je u procesu renoviranja, prvog od 2006. godine, jer za manje od 100 dana počinje Evropsko prvenstvo. Ukoliko želite da posetiti ovaj legendarni objekat morate da izdvojite samo devet evra. Postoji kraća tura koji traje 30 minuta, a ukoliko želite videti svlačionice, muzej i još mnogo toga obilazak traje sat vremena.

Ne treba ni napominjati da Borusija dobija lep deo budžeta od ovih poseta. Uvek možete da sretnete gomilu turista iz Azije koji sa velikom pažnjom gleda sve što im se nudi u ovom „fudbalskom điru”.

I da niste ljubitelj fudbala obavezno treba da posetite nemački Muzej fudbala (Deutsches fußballmuseum). Jeste da je cena pojedinačne ulaznice za srpske džepove prilično skupa (17 evra), ali verujte na reč da vredi svakog uloženog evrocenta. Otvoren je u oktobru 2015. godine i godišnje ga prosečno poseti više od 200.000 ljudi. Na samom ulazu dočekaće vas ljubazni personal sastavljen od mladih ljudi, što je i bio jedan od uslova nacionalne fudbalske federacije kada se došlo na ideju izgradnje ovog muzeja.

Prvu fascinantni utisak kad krenete u obilazak ostaviće vam fotografija legendarnog tima iz ‘54 koji je osvojio titulu svetskog prvaka (Turek, Posipal, Kolmajer, Ekel, Librih, Maj, Ran, Morlok, Otmar Valter i Fric Valter). Oni su Mundijalu u Švajcarskoj, predvođeni trenerom Sepom Herbergerom, u finalu senzacionalno pobedili legendarnu mađarsku „Laku konjicu” - Puškaša, Kočiša, Cibora i ostale majstore fudbala. Za mlađe čitaoce koji to ne znaju, zanimljivo je da su Mađari Nemce u prvoj fazi takmičenja savladali sa 8:3, u finalu su poveli sa 2:0, ali je tad postavljen temelj za legendarnu maksimu Garija Linekera - da je „fudbal igra 11 na 11, u kojoj uvek pobeđuju Nemci”.

Put kroz vreme vodio je do 1974. i druge titule prvaka sveta osvojene na domaćem terenu u Minhenu, kada je u finalu savladana Holandija, predvođena Johanom Krojfom. Posebnu pažnju posetilaca privlače izloženi originalni dresovi Dijega Armanda Maradone i Andreasa Bremea sa finalne utakmice Svetskog prvenstva u Italiji 1990. Poslednju titulu Nemci su osvojili u Brazilu 2014. Jeste da je u finalu pala ponovo Argentina, golom Marija Geca, ali je fokus u muzeju uglavnom na veličanstvenoj pobedi u polufinalu protiv domaćina Brazila (7-1).

Pedantni Nemci, kakvi su inače, sačuvali su mnogo eksponata iz starih vremena. Tako možete videti specijalne Adidas kopačke koje su koristili u finalu protiv Mađarske, staru pisaću mašinu koju su tada kao osnovno sredstvo za rad imali  novinari. Posebna atrakcija koja izaziva veliku pažnju posetilaca su improvizovane radio i TV kabine, u kojima možete da slušate i gledate sva finala u kojima je „Manšaft”, stigao do titule. Najveće interesovanje vlada za stari radio prijemnik na kome su stanovnici Zapadne Nemačke slušali prenos finala iz Švajcarske daleke 1954.

U muzeju postoji i poseban deo posvećen klubovima koji su osvajali i titule u evropskim takmičenjima. Tu se nalaze dresovi Bajerna, Hamburgera, Borusije Dortmund, Borusije Menhengladbah, Ajntrahta, Verdera - klubova koji su proslavili ovdašnji fudbal.

Brojni pehari krase muzej. Od čuvene boginje koja je osvojena ‘54, preko „Svetog grala” iz ‘90, pehara prvaka Evrope i Salatare koja se dodeljuje šampionu Bundeslige.

Kada ste sve ovo videli, pre nego što krenete da posetite šop i za sebe kupite neki suvenir, idete u improvizovani bioskop. Ljubazni momak će vas obavestiti da ćete u narednih 20 minuta gledati film o četiri titule svetskih prvaka. Naratori su Liroj Sane mlada nada Elfa i Tomas Miler član generacije iz 2014.

U ovom vrlo simpatičnom dokumentarcu, pojavljuju se i Paul Brajtner, Lotar Mateus, Joakim Lev i što je najinteresantnije fantastičnom video animacijom legendarni selektor Sep Herberger.

Fotografije iz Muzeja fudbala u Dortmundu možete da pogledate u našoj FOTO GALERIJI.