Da neki klub slavi pedeset godina postojanja i nije retka vest, ali u slučaju „Koče Anđelkovića”, jubilej je vredan divljenja. Otkako je zbog gradnje hidroelektrane Đerdap, Tekija preseljena na novu lokaciju, klub nije menjao strategiju, crno-žuti dres mogu da nose samo Tekijanci.
- Nije to zavet, ni pravilo, ali prećutno se poštuje – kaže Branibor Atanacković, generalni sekretar. – Drugi nam se ne nude, valjda što nikad nijedan igrač nije dobio novac od kluba, a nemamo manir da zovemo. Tekijanci klub napuštaju samo da bi igrali u višim rangovovima i, uglavnom, vraćaju se da karijeru završe gde su ponikli.
Slična pravila za mesto u timu ima Atletik iz Bilbao, s tom razlikom što Tekija ima 450 stanovnika, a u školi svega 30 učenika.
- Imamo 20 registrovanih igrača i još toliko u mlađim kategorijama. U sastavu su igrači od 16 do 38 godina i svima su trag u klubu ostavili, deda, otac, stric...
Sa tako malom bazom, treneru Ljubiši Lajtinoviću često je teško da sastavi ekipu.
- Marko Bolbotinović i moj sin Uroš studiraju u Beogradu, ali nije im teško da subotom dođu na utakmicu i posle toga da se vrate.
Tekijancima nije teško da putuju pet sati na utakmicu, ali odoleti čarima lova i ribolova ponekad je veliki izazov.
- Kapitenu Miodragu Lajtinoviću je za vreme lova najteže, ima zadatak da sa čeka skuplja igrače. Ribolovce je već teže locirati, ali i njih pronađe.
Dunav daje, ali i uzima. Po mnogo čemu ta ljubav i družba nije obostrana.
- Zbog gradnje hidroelektrane voda je prekrila našu, staru Tekiju. Posle poplava 2015. godine, Dunav je na terenu ostavio mulj debljine pet metara. Uz pomoć zajednice i naš veliki napor uspeli smo da očistimo i modernizujemo teren, napravimo nove klupske prostorije. Ove godine nadamo se da ćemo rešiti i problem sa napajanje strujom. Tek tada ćemo moći da dišemo punim plućima i još bolje radimo. To je i naša misija, jedini smo sportski klub u mestu.
I opet je u priči voljeni, moćni Dunav. Od igrališta deli ga nekoliko metara obale i čelična ograda visoka pet metara, ali nedovoljna, da mali klub spreči da bude, najverovatnije, rekorder u Srbiji po broju izgubljenih lopti.
- U žaru borbe ili zbog taktike odleti lopta preko ograde u reku. Kad je voda brza ode pravo na branu ili je struja odnese u Rumuniju. Kad imamo dežurni motorni čamac neke i spasimo, ako su plovila na vesla već je teža misija. Retko se desi da odigramo meč, a da ne izgubimo bar jednu loptu, tri ređe, a rekord je pet. Nikad se, međutim, nije desilo da meč bude prekinut, da ostanemo bez osnovnog rekvizita – kaže Branibor Atanacković.
Moderan način života i borba za egzistenciju ne idu na ruku malim mestima i klubovima. Ali poput Koče Anđelkovića koji je 1787. godine podigao bunu protiv Turaka, Tekijanci su beskompromisni, čuvaju tradiciju i neguju sportske vrednosti. Sudbine Tekije i kluba su neraskidivo povezane i ostaje nada da će sa obronaka Miroča i obale velikog Dunav još dugo oriti himna malobrojnih ali ponosnih crno-žutih:
„Kapetan Koča putuje, putuje...”
SPONZOR KAO DEO KLUBA
Kao retko gde, nema žalopojki na lokalnu samoupravu, nemaštinu, nerazumevanje.
- Već 25 godina imamo, kako se moderno kaže, generalnog sponzora. Nismo zahtevni, ni razmaženi, a vlasnik preduzeća, naš Tekijanac Živojin Bolbotinović uvek je voljan da pomogne. Ustežemo se da ga pitamo i za nove mreže... Najpreciznije je reći da je sastavni deo kluba, bez njega sve bi nam bilo neuporedivo teže – kaže Atanacković.
LIGA ZA PRIMER
Da ne bude da su Tekijanci zadovoljavaju postojanjem i lokal patritizmom, treba reći da su jesenju sezonu u Prvoj opštinskoj ligi Bora završili su na drugom mestu, sa samo bodom zaostatka za vodećom Egetom.
- Nećemo po svaku cenu da jurimo viši rang, ali ni bežati od njega. Teren će biti jedino merilo – kaže Atanacković. – Moram da pohvalim sve klubove, uvek je sportska atmosfera, na terenu bude i žestoko, ali su gostoprimstvo i druženje posle meča obavezni deo.
DRUŽENjE SA JEDINSTVO IZ BRČKOG
U klubu su ponosni na pola veka, ali i skromni u proslavi. Najveći poklon bio bi da zasvetle klupske prostorije, da proradi automatski sistem za zalivanje terena...
- Imamo u planu da obnovimo redovna druženja sa klubom pobratimom Jedinstvom iz Brčkog – kaže Branibor Atanacković. – Petnaest godina smo se lepo družili, ali tokom korone tradicija je prekinuta. Nadamo se da ćemo uskoro nastaviti po starom.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
