Ostaće upamćeno kako su u Srbiji dva regiona svojevremeno podigli mnogo vrsnih fudbalera. Prvi je užički kraj, kada su velike domete i sjajne karijere napravili Vladica Kovačević, Miroslav Pavlović, Petar Krivokuća, Milovan Đorić... Deceniju kasnije to se dogodilo i u raškom kraju: Miodrag Martać, Zoran Pavlović, Milan Dudić, Đorđe Jokić, Branko Jovičić, Miljan Mutavdžić... Onda je došlo do neke oseke, pa igrači od skromne zone nisu stizali dalje.
Posle gotovo dve decenije, pojavio se dečak rođen 2012. godine, koji toliko odskače iznad drugara, da svi koji prate fudbal u svojim predviđanjima nemaju dilemu – živeće od fudbala, jer ima sve. Leva noga, startni trokorak, lak prijem, izgrađeni lažnjak, osećaj za gol i kolektivnu igru.
Luka Đoković, na svakom odigranom turniru dobija prve nagrade. Jednom najbolji igrač, drugi put strelac...
Zapazili su ga Zvezda i Partizan, ali otac Vladan Đoković kaže: „Još je rano.“
Tata je Vladan Đoković, legenda Bana, prvi strelac, kapiten i trener.
Posle svakog turnira treneri Vladanu kažu: „Đole, da mu nije uroka i neka ti je živ!“
Luka je rođen 28. avgusta, na Malu gospojinu, pa su mnogi ubeđeni kako će postati veliki gospodin i fudbaler.
Luka gotovo da spava sa loptom, navija za Zvezdu i ima pravo da mašta, a o planovima samo dve reči: „Pitajte tatu.“
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
