„Zonom“ se pada u vodu

Uvođenje zone za skok udalj unelo je pometnju u krugove planetarne kraljice sportova. Duhovi se ne smiruju, jer tokom sezone tek predstoji realizacija ideje na takmičenjima nižeg nivoa, a posle bi, eventualno, usledila opšta primena.

Na ovu temu „Žurnalu“ se javio Nikola Tomasović, naš najbolji trener do sad u bacačkim disciplinama, čija su trojica bacača kugle osvojila pet evropskih medalja.

– Može da zvuči čudno što komentarišem ja, koji ne radim sa skakačima udalj, ali je ovde reč o potpunom ne shvatanju suštine atletike, pa osećam potrebu da na to ukažem – kaže legendarni Nikola Tomasović.

Na šta mislite?

– Svetska prvakinja u skoku udalj Ivana Španović je izuzetno dobro zapazila da je „najveći problem što su ljudi koji menjaju pravila ovog sporta upravo oni koji nikada nisu imali kontakt s njim”. Pogrešni su ljudi na funkcijama i oni nemaju predstavu kako da unaprede atletski sport.

U kom pogledu?

– Uveli su elektronsko merenje prestupa. Posle daske širine 20 centimetara s koje se sportista odražava dolazi se na 10 centimetara letvice, gde je nekada bio plastelin za označavanje prestupa.

Na Prvenstvu sveta u Budimpešti, tamo gde su najspremniji daljaši, bilo je 30 odsto prestupa?

– Nije to pravilo samo po sebi problematično, elektronskog merenja nije bilo ni u sprintu nekad pa je uvedeno, nego način na koji žele da ga reše, a koji je protiv suštine atletike.

Možete li da precizirate?

– Sve je u atletici prilagođeno situacijama u životu, da tako kažem. Kad čovek hoće da preskoči potok ili jarak na primer, odrazi se što bliže prepreci da bi uspeo u nastojanju da je savlada. Tako daljaši vežbaju da maksimalno iskoriste dozvoljeni prostor na dasci. To se vežba i ova veština je veoma bitan deo skoka udalj. Nije atletika puka fizička sposobnost, snaga, već u velikoj meri umeće. Kad bi čovek prestupio pri skoku preko reke odmah bi upao u nju, ne bi stekao mogućnost da skoči, kao što se atletičaru briše taj pokušaj.

Šta bi donelo novo pravilo?

– Razmatra se skok iz zone. Ne kaže se kolika bi bila. S obzirom da su eksperimenti vršeni, učestvovala je i Ivana, verovatno bi ostalo kao tada pola metra kvadratnih. Ne smeš pre ni posle da se odraziš, a meri se elektronski daljina čistog skoka, od vrha sprinterice pri odrazu do pete u doskoku, odnosno, poslednjeg traga u pesku.

Takmičari bi bili opušteniji i dalje bi skakali?

– Mogli smo da pročitamo stav olimpijskog pobednika, Grka Miltijadisa Tentoglua, koji je najavio da će preći na troskok, ako se pravilo uvede. Skokovi se dele u atletici na daljinske i visinske. Troskok je drugi daljinski i u njemu ne planiraju odraz iz zone. Nema nikakve razlike do dolaska na mesto odraza u odnosu na dalj. Zašto onda ne uvedu i tu zonu? Možda pokušavaju da na veštački način pomere svetske rekorde Galine Čistajkove od 7,52 još iz 1988. ili Majka Pauela od 8,95 iz 1991. Doslovno svi vrhunski daljaši sveta smatraju da je novi predlog apsolutno besmislen i ja se tome pridružujem.