Šurbatović: Sedim na najlepšem mestu na stadionu, a ne gledam utakmicu

Čelnici klubova zaziru od njihovih izveštaja, problematični navijači ih preziru jer posle njihovih izveštaja klubovi uglavnom plaćaju kazne ili se tribine prazne, a i oni su sasvim obični ljudi - delegati na međunarodnim utakmicama... Jedan naš čovek stekao je upravo kroz funkciju delegata poziciju u fudbalskoj Evropi na kojoj mu mnogi zavide - Jovan Šurbatović! Punih sedam sezona je UEFA delegat, potpisao je više od 50 protokola posle međunarodnih klupskih reprezentativnih utakmica...

- Gotovo da ne postoji veći klub u Evropi na čijim utakmicama nisam bio delegat – ponosno zbori Jovan Šurbatović...

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije biće delegat i na narednom derbiju četvrtfinala Lige šampiona: Real - Mančester Siti... Uz molbu da ne postavljamo pitanja o pojedinačnim utakmicama, pogotovo ne o narednoj, uverava da nema tremu pred velikim izazovom:

- Uloga delegata na evropskim utakmicama je pitanje statusa, časti, poštovanja... Predstavljaš UEFA i najodgovornije si službeno lice na utakmici – objašnjava Šurbatović...

Argumenti za tvrdnju validirani su bezbroj puta, najupečatljiviji u delegatskoj karijeri generalnog sekretara FSS – ostali su za sva vremena zapisani na prethodnom šampionatu Starog kontinenta kad je zbog teške povrede Kristijana Eriksena prekinuta, a kasnije ipak nastavljena utakmica Danska – Finska (0:1).

- Sudija Entoni Tejlor je dotrčao do mene, doneli smo, uz konsultaciju sa čelnim ljudima UEFA – odluku da se prekine utakmica. Zatim, posle informacije iz bolnice da je Eriksen spašen, odlučili smo da se utakmica nastavi... Prošle godine bio sam delegat na utakmici Lige šampiona Bajern – Mančester junajted. Englezi su mi poklonili Eriksenov dres. Taj gest me je dirnuo i podsetio na najtežu utakmicu u karijeri UEFA delegata...

Posao delegata je, uverava Šurbatović, prepun oficijelnih obaveza...

- Dan pre utakmice posao počinje obilaskom stadiona i prostora namenjenog gostujućim navijačima. Proveravaju se svlačionice, soba za doping kontrolu, ambulantna kola... održava sastanak sa predstavnicima klubova, u obavezi sam da prisustvujem konferenciji za medije gostujuće ekipe kao i njihovom treningu. Na dan utakmice obaveza je još više: posle obilaska terena, u 10,30 je organizacioni sastanak, proveravaju se svi detalji. Klubovi se ranije dogovaraju sa UEFA o garniuturama dresova, tako da delegat ne mora da brine da će boje biti slične.. U 13 je zvanični ručak sa predstavnicima klubova. Na stadion ponovo dolazim dva sata pre početka utakmice i prva obaveza je posmatranje ulaska navijača, proveravam da li ih pretresaju...

Delegat pod okriljem UEFA ima privilegiju da utakmice posmatra s najboljeg mesta – iz VIP lože u društvu posmatrača suđenja, i predsednika klubova...

- Ta mesta verovatno jesu najbolja na stadionima, ali, ja praktično najmanje gledam utakmicu, jer treba uočiti i zabeležiti sve ostale propratne detalje. Dešavalo se da posle nekih utakmica ostanem budan maltene celu noć zbog posla...

Uprkos svemu – zaključak je kristalno jasan:

- Lepo je biti delegat, ali, nekad je i teško... Zato je najvažnija priprema. Posle dobre pripreme i uz dobru komunikaciju na licu mesta, logično, sve je lakše uraditi.

Pitali smo Jovana Šurbatovića, poučeni iskustvima srpskih klubova na evropskim scenama, da li je imao probleme zbog uobičajenih izgreda navijača. Odgovor je bio iznenađujuć:

- Nikad nisam imao problem. Na utakmicama tako velikih klubova kao što su Real, Mančester, Barselona, Bajern gotovo da je nezamislivo da njihovi navijači naprave neki problem zbog kojeg bi delegat morao da interveniše.

Još jednu zanimljivost otkrio nam je Jovan Šurbatović:

- U grad ne izlazim u odelu UEFA. Negde to može da bude opasno – zaključio je čovek za kojeg se veruje da će ove godine dobiti i poverenje koje mu je prošlog proleća zamalo izmaklo: čast da bude delegat finala Lige šampiona!