Nešković posle Partizana: Bili smo željni pobede

Trunke su voždovačke Zmajeve delile od senzacije kakvu su jesenas na svom krovu već napravili protiv Crvene zvezde. I u duelu sa Partizanom rezultat je lako mogao da bude 3:2 u korist najmlađeg tima Super lige, međutim, sjajne intervencije golmana crno-belih Jovanovića, u paru sa projektilom Stojkovića u nadoknadi vremena, ispričali su potpuno drugačiju priču. Tim iz Zaplanjske poslednji zvižduk sačekao je praznih šaka - 2:3.

- Nije prvi put ovog proleća da nam se dešava da budemo možda i bliži pobedi nego rivali. Protiv Napretka smo bili bolji, a od Vojvodine izgubili u nadoknadi, baš kao i sada od Partizana... Žal je, ako ne za sva tri, onda makar za bodom. Krivo mi je, ali moramo i da budemo zadovoljni igrom kakvu smo prikazali protiv kandidata za titulu – osvrnuo se Mihajlo Nešković, krilni napadač Zmajeva koji je u sredu blistao, postigao prvi i asistirao Džunioru Flemingsu za drugi gol Voždovca.

Oba puta, bili su to pogoci za izjednačenje, a Nešković je bio precizan iz penala, nakon što ga je sam i izborio.

- Nismo se unapred dogovorili ko će da šutne. I u Novom Sadu je bio jedanaesterac na meni, prepustio sam ga Flemingsu, bio je uveren da će postići gol, pa rekoh „šutiraj, nema šta“. Sada sam, međutim, ja njega pitao da li bi mu smetalo da izvedem penal, jer sam dobro krenuo, osetio da me ide, da treba da preuzmem odgovornost... Rekao je odmah „naravno da mi ne smeta”, praktično mi je vratio uslugu iz meča sa Vojvodinom.

Nepisano „pravilo” da penal ne treba da izvodi igrač nad kojim je načinjen nije stalo na put.

- Znam za to, često se ispostavi tačnim, ali baš me je i Danilo Teodorović podržao, rekao da je zapravo možda još bolje da ja šutiram. Bio sam pun samopouzdanja i nekako sam namestio u glavi da ništa ne gubim i ako se desi da promašim penal, pošto sam ga iznudio, tako smanjio i pritisak.

Uz pomoć stative, lopta je i završila tamo gde joj je bilo namenjeno. Međutim, ni tadašnje, ni drugo izjednačenje Zmajevima nije ostavilo traga u poslenjoj koloni tabele. Mladi sastav leteo je napred, hrlio po „trojku”, pokazao hrabrost, makar ga na kraju i koštala.

- Većina timova rado bi potpisala 2:2 sa Partizanom, ali smo mi još pri rezultatu 1:2 osetili da nije realno da izgubimo. Kad smo izjednačili na 2:2, znali smo da postoji prostora za još jedan pogodak... Bili smo željni, malo nam je i nedostajala ta pobeda koja izmiče celog proleća i ispalo je kako je ispalo. Šteta je zbog rezultata, ali treba ceniti to što se ne povlačimo nikada, ko god da je rival.

Ostaje otvoreno pitanje – kako da se mladi sastav što pre oporavi od novog poraza u drami sudijske nadoknade? - Poljulja ovo i starije timove, međutim, tako se i stiče iskustvo. Dešavalo se i dešavaće se da se partije dobijaju i gube u poslednjim trenucima. Glavno je učiti i gledati napred.

A napred, do preseka, ostala su još dva kola. Dueli sa dva Radnička, od kojih prvi u Nišu.

- Propustili smo dosta prilika da ranije obezbedimo mesto u plej-ofu i sada smo tu gde smo. Znamo da nam za vikend neće biti lako, da je Radnički u prethodnoj rundi dobio Spartak, iskusniji je, a mi u gostima ne igramo jednako dobro kao kući. Ono što se, međutim, nikada ne menja, jeste da u svaki meč ulazimo sa ciljem da se nadmećemo. Protiv Partizana smo, uostalom, potvrdili da možemo da se nadigravamo sa svima, videlo se to i kolo ranije, kad smo gostovali TSC-u (0:2). Zašto ne bismo, onda, dobru igru prikazali i u Nišu – retoričkim pitanjem završava Mihajlo Nešković.