U Srbiji kao u Burjatiji

Natalija Šadrina bila je deo prvog talasa Rusa koji je pojačao selekciju Srbije 2020. Jedina je dama iz te družine, a nedavno joj se pridružila još jedna zemljakinja - poluvelterašica (63 kg) Kristina Kuluhova.

Kad je reč o 33-godišnjakinji iz Burjatije, ruske republike kraj Mongolije, obezbedila je olimpijsku normu za Igre u Parizu plasmanom u finale Evropskih igara u južnoj Poljskoj prošle godine. Pre toga, takođe u kategoriji do 60 kg, boriće se pred beogradskom publikom na Šampionatu Starog kontinenta u Pioniru.

Kako ste se adaptirali po dolasku u Srbiju, koji je bio prvi utisak?

- Pomoglo mi je to što su se svi odnosili prema meni sjajno, trener, devojke. Čim sam došla, upoznali smo se i shvatila sam da mi je tu prijatno. Nema nikakvih problema. Uvek sve polazi od toga kakva je atmosfera, a bila je dobra.

Kakva je forma za Evropsko prvenstvo, kakva za Pariz i koja su očekivanja?

- Drago mi je da sam uspela da izborim mesto. Neću stati na tome. Jednostavno, želim da radim, treniram i postižem rezultate. Evropsko prvenstvo biće priprema za Igre i to dobra. Medalje su to nešto što želimo, pogotovo zlato, zbog toga sve radimo. Sport je naš život, nije razonoda. Svu snagu, rad, znoj, suze, sve je zarad tog cilja. Zbog toga želim najbolji rezultat, da dam celu sebe za to. Zahvalna sam za podršku i trud Saveza, Olimpijskog komiteta. Svi smo jedan tim. Tu smo Vahid (Abasov), Sara (Ćirković) i ja. Nadam se da će nam se još neko pridružiti sa Tajlanda u pohodu na odličja.

Kad, kako i zašto ste počeli da se bavite boksom, da li ste se bavili još nekim sportovima?

- Sa osamnaest, samo boksom. Volim da igram košarku, fudbal, ali rekreativno. Boks je ostao prvi i poslednji sport kom sam posvećena od početka do kraja.

Kako je to prihvatila porodica?

- U početku nisu bili oduševljeni. Mama je brinula, ali posle su došli rezultati. Počela sam da donosim medalje, a oni su bili ponosni. Srećna sam i ponosna što imam takvu podršku. Uvek su emotivna podrška i zahvalna sam im za sve što rade za mene.

Mesto odakle dolazite, Ulan Ude, kako biste ga opisali, možete li da uporedite Burjatiju i Srbiju?

- U Burjatiji su, kao i u celoj Rusiji, mirni ljudi. Ulan Ude nije tako veliki, ali ljudi su odmereni. Tamo su moji koreni, sve mi je blisko, ali i Srbiju doživljavam kao moju kuću sada. Volim i jedno i drugo.