Petrović: Nekako sam znao da ću da pogodim

Imali su fudbaleri Vojvodine pritisak da konačno savladaju na „Karađorđu” odličnu ekipu TSC-a. Nikada ranije to im nije uspelo u Novom Sadu, uz to je više od 5.000 gledalaca došlo da ih podrži, pa je razumljiva bila njihova želja da upišu tri boda i „overe” četvrto mesto uoči početka plej-ofa.

Ako je levokrilni napadač Stare dame Kaleb Zadi Seri bio najbolji pojedinac utakmice, njen junak je, u petom minutu nadoknade, postao Njegoš Petrović, strelac trećeg gola za domaći tim, koji je direktno rešio pitanje pobednika.

- Nije bio lak put do pobede nad Bačkotopolčanima – kaže Njegoš. – Uložili smo, kao i u čitav prolećni deo prvenstva, mnogo rada i truda, mislim na sve saigrače, trenere i ljude iz kluba. Lagano vraćamo Vojvodinu tamo gde joj je mesto, odnosno na pozicije na kojima i treba da bude. Nisam znao da nikada ranije TSC nije izgubio u Novom Sadu, pa mi je gol odluke još draži.

Kod njegovog gola, veliki deo posla odradio je Andrija Radulović, koji je uputio ka Petroviću gotovo idealan centaršut.

- Generalno, ostajem u igri uvek iza lopte, kao vrsta „osigurača” od moguće kontre rivala. Ipak, nekako sam osetio da mogu da rešim utakmicu i krenuo sam u šesnaesterac gostiju. Kad sam se tamo našao, nije fraza, znao sam da će Radule da pogodi na pravo mesto i da ću da postignem gol. Savladao sam, hvala Bogu, golmana Ilića i osetio ogromnu radost.

Jedan detalj radovanja Njegoša Petrovića privukao je pažnju gledalaca, jer je poljubio grb Vojvodine.

- Osećaj kad postignete gol u takvom trenutku, jednostavno vam ne dozvoljava da nešto učinite namenski. Moj gest bio je apsolutno spontan, jer već sam rekao da sam, dolazeći u Novi Sad, znao da je Vojvodina veliki klub, ali nisam bio svestan činjenice da je baš toliko velika. Upoznao sam u međuvremenu grad i navijače i mnogo sam srećan što sam baš ovde. Moja reakcija bila je plod takvog osećanja i gesta, odnosno pokazatelj toga koliko mi je stalo do kluba, kao i svih onih koji ga vole svim srcem.

Petrović i Vukan Savićević su nosili dres Crvene zvezde i tamo su, kako Njegoš priznaje, stekli pobednički mentalitet.

- To mi mnogo znači, jer bez pritiska ne bih mogao da igram. Jeste presija za nijansu veća u Zvezdi, jer ga nameće nešto šira javnost, ali je i u Vojvodini ogromna želja navijača za pobedama i to mi mnogo prija. Igrajući u Granadi, možda sam malo izgubio mentalitet pobednika, ali sada to vraćam na raniji nivo. U tome mi pomažu i saigrači, koji s ponosom nose dres novosadske ekipe i za njega se bore svim svojim bićem.

Pre dva dana izvučeni su parovi polufinala Kupa Srbije, a voljom žreba, za mesto u duelu za trofej, Vojvodina će se, u Kragujevcu, boriti sa Radničkim 1923.

- Imamo neverovatno poštovanje prema Kragujevčanima i svemu onom što su uradili ovog proleća. Ako bi se gledao samo drugi deo sezone, koliko znam, Radnički 1923 bi bio na drugom mestu, što svedoči o tome na koji način igra. Ipak, mi smo Vojvodina, imamo obavezu da u svakoj utakmici idemo na pobedu, pa nemojte uopšte da sumnjate u to da ćemo uraditi sve što je u našoj moći kako bismo se revanišrali domaćem timu za prvenstveni poraz na „Čika Dači” i došli u situaciju da pehar ponovo donesemo u Novi Sad – poručio je Njegoš Petrović.