Novi Pazar porazom od Voždovca produbio krizu, Matić: Problem u kondiciji

Da mi je ovo neko pričao ne bih mu verovao – tim i njima sličnim rečima gotovo svaki zaljubljenik u Novi Pazar počinje govori o svojim ljubimcima. Moralo bi se baš duboko zaroniti u istoriju kluba da bi se pronašao primer sličan sadašnjem. Na ovom nivou fudbala ga nema. Prosto je nemoguće naći reči koje bi objasnile situaciju gde ono što je mesecima mukom sticano dok si lupio dlanom o dlan nestade. Mnogo toga se preko noći istopilo, pa i ono najvrednije – bodovi.

Porazi koji manje bole postoje, kao što postoje i ovakvi kakav je bio od Voždovca, koji ne samo da boli nego razjari i najmirnijeg navijača da prosto ne može da veruje u ono što njegove oči vide. On nije opomena, on je poslednja opomena! Novi Pazar je došao do ivice „rupe” i sad kako zna i ume mora da se čupa kako ne bi u istu upao. Neko bi rekao da to nije ništa novo, jer toliko puta je bio u sličnim i mnogo težim situacijama.

Jeste, ali sa timovima kakve je imao realno i nije mogao mnogo više. Sad je dospeo do ivice provalije tako što je skoro preko noći fotelju zamenio hoklicom. Mnogo je grešaka počinjeno, ne samo sa promenama trenera, i sad vraćati se unazad nema svrhe. Navijači su glasno tražili odgovornost, ali jedino što je sada potrebno jeste ustati posle pada i sezonu privesti kraju bez drame. To ovakav tim Novog Pazara može i mora!

Biće onda dovoljno vremena da se izvuku pouke iz gomile sopstvenih grešaka i do najsitnijeg detalja obavi analiza na temu – Kako i zašto je do svega ovoga došlo? Pre nešto više od mesec dana Evropa je još bila aktuelna, pa se to brzo zaboravilo i prebolelo. Mnogo teže je palo ono što se dogodilo dvadeset dana kasnije ispadanjem iz plej–of grupe, da bi danas bilo najteže kad ni baraž za opstanak nije daleko. Alarm se upalio i zavija bez prestanka. Poslednji je trenutak da se ugasi!

Zmajevi su u 11 prolećnih kola čak devet puta izgubili i samo dva puta odigrali nerešeno. Dakle, do Novog Pazara nisu znali za pobedu, a sad su toliko zamrsili tabelu da više ništa nije izvesno.

Slavko Matić od svoje prve utakmice, a uračunamo li i kup duel ovo mu je bila četvrta, ne odustaje od isticanja problema svih problema. Da uzmemo i to da je fizička priprema uzrok svega lošeg, na čemu insistira trener plavo–belih, stižemo do mesta gde vas niko neće pitati za prošlost, već samo šta možete da izvučete iz sadašnjosti.

Ekipa koja ima takav individualni kvalitet, a Novi Pazar ga nesporno poseduje, jednostavno mora da nađe način da preskoči svaki, pa i od strane struke dijagnostikovani, problem sad kad nije u plej – of grupi... Kako zna i ume! Opravdanja mogu da prođu jedno vreme, ne mogu sve vreme.

U pravu je Matić kad kaže da je njegov tim morao da pogodi mrežu iz brojnih šansi, a da sastav nije bio statičan dokaz je i to što je golman Voždovca Gudžulić bio ubedljivo najbolji pojedinac utakmice. Tačno je i da je s vremena na vreme bilo lepote u igri Pazaraca, ali šta to vredi kad vam ona ne donese korist. S druge strane, gosti nisu slučajno odneli bodove, bili su konkretniji i hrabriji, i nisu ni oni bili bez šansi.

- Brinu te prinudne izmene u oba poluvremena – ističe na početku izlaganja Matić. - Na žalost, od početka pričam o kondicionoj spremi igrača, i to je ono što se iz utakmice u utakmicu potvrđuje. Ne mogu momci nikako da se osveže, i to nam je falilo. Iako smo dominirali s loptom produkt toga nije viđen.

Novi Pazar u poslednjih nekoliko utakmica ima Sejdubu Sumu kao jednog od 11 igrača, a bez Sume kao drugog najboljeg igrača ekipe isto je kao i da ga nemate. Žali trener Novog Pazara za njegovom i ostalim šansama svojih izabranika:

- Tri „mrtve” šanse imamo protiv Radničkog iz Niša, protiv Voždovca dve iz kojih moramo da damo gol. Suma u prvom, Šćepović u drugom, i posle toga ulazimo u neku tuču i provokacije s jedne strane što nama ne ide u prilog. Suma je u prvom poluvremenu ima priliku da padne i to je bio čist penal, ali on ostaje na nogama, drugo poluvreme je donelo situaciju jeste – nije penal... Sve su to neke nesrećne okolnosti koje se završe primanjem gola iz neke kontre ili polukontre, praktično iz polušanse.