14 zemalja koje su imale tenisere na prvom mestu ATP

Ne postoji veći izazov u tenisu od bivanja na poziciji svetskog broja 1, sa ogromnim mentalnim i fizičkim naporom potrebnim tokom 52 nedelje da bi se dostigao vrhunac sporta.

U pet decenija od osnivanja ATP, samo 28 muškaraca je uspelo da se popne na prvo mesto i svi dolaze iz 14 zemalja.

SAD – šest igrača

Možda najdominantnija nacija u istoriji tenisa, SAD su proizvele neverovatnih šest svetskih broj 1 igrača – dva više nego bilo koja druga nacija.

Sa 286 nedelja, samo su dvojica igrača više vremena provela na vrhu od 14-orostrukog osvajača gren slema, Pita Samprasa.

Ne daleko iza njega je Džimi Konors, sa osam gren slem titula i 268 nedelja kao svetski broj 1. Njegov veliki rival Džon Mekenro vladao je ukupno 170 nedelja.

Teniska ikona Andre Agasi proveo je 101 nedelju kao broj 1, dok je Džim Kurijer bio na vrhu 58 nedelja, a Endi Rodik 13 nedelja.

Španija – četiri igrača

Još jedna nacija sa bogatom teniskom istorijom je Španija, a njihov teniski uspeh je u novije vreme definisao jedan čovek: Rafael Nadal.

Osvajač gren slemova 22 puta, proveo je ukupno 209 nedelja kao svetski broj 1, sa samo petoricom koji su vladali duže od njega.

Karlos Alkaras je bio 36 nedelja najmlađi muški broj 1 u istoriji tenisa.

Trener Alkarasa, Huan Karlos Ferero, proveo je osam nedelja na vrhu tokom svoje karijere, dok je Karlos Moja takođe bio na broju 1 dve nedelje.

Švedska – tri igrača

Švedska je u novije vreme bez velikog teniskog uspeha, ali je nacija proizvela tri najveća ATP igrača u istoriji.

Najpoznatiji je verovatno Bjorn Borg, prava teniska ikona koja je osvojila neverovatnih 11 gren slem singl titula – i proveo 109 nedelja kao svetski broj 1 tokom kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih.

Borga je brzo zamenio sedmostruki osvajač gren slemova, Mats Vilander, koji je držao broj 1 20 nedelja tokom svoje karijere.

I Vilandera je zatim zamenio Stefan Edberg, čovek koji je svojih šest gren slem titula upario sa 72 nedelje na vrhu.

Australija – tri igrača

Još jedna nacija koja je proizvela brojne velike šampione tokom godina je Australija sa tri svetska broj 1 u eri ATP tura.

Najduže vladajući među njima bio je dvostruki osvajač gren slemova Lejton Hjuit, nekada najmlađi broj 1 u istoriji ATP, koji je držao taj renking ukupno osam nedelja.

Sedmostruki osvajač gren slema Džon Njukomb proveo je osam nedelja na vrhu na početku ere ATP, dok je Pet Rafter bio broj 1 samo nedelju 1999.

Rusija – tri igrača

Prvi svetski broj 1 iz Rusije bio je Jevgenij Kafelnikov, dvostruki osvajač Gren slema i olimpijski šampion koji je držao prvu poziciju šest nedelja 1999.

Bio je brzo zamenjen još jednim dvostrukim osvajačem Gren slema, Maratom Safinom, koji je takođe vladao devet nedelja u tri različita perioda.

U poslednje vreme Danil Medvedev je krenuo njihovim stopama, sa bivšim osvajačem Ju Es opena koji je proveo 16 nedelja kao svetski broj 1 do danas.

Češka/Čehoslovačka – jedan igrač

Najuspešniji muški teniser 1980-ih u pogledu broja gren slem singl titula, Ivan Lendl je osvojio osam, stigavši do još 11 finala.

Njegova dominacija je rezultirala time da je proveo 270 nedelja kao svetski broj 1 tokom karijere, što je brojka koju su samo trojica drugih muškaraca uspela da nadmaše.

Nemačka – jedan igrač

Nemačka je još jedna zemlja koja je konstantno proizvodila teniske talente. Jedan od najpopularnijih i najcenjenijih igrača svoje generacije, bio je Boris Beker.

Beker je osvojio impresivnih šest gren slem titula – i takođe proveo 12 nedelja kao broj 1.

Velika Britanija – jedan igrač

Jedan od najvećih britanskih sportista svih vremena, je Endi Marej. Britanac će verovatno biti slavljen zbog svojih nezaboravnih trijumfa, posebno zbog dve pobede na Vimbldonu, dve olimpijske zlatne medalje i pobede na Ju Es Openu.

Marej je takođe uspeo da prekine dominaciju 'Velike trojke' i dostigne svetski vrh, držeći tu poziciju 41 nedelju.

Švajcarska – jedan igrač

Nema nagrada za pogađanje ko je jedini svetski broj 1 u Švajcarskoj. Jedan od najvećih igrača svih vremena, Rodžer Federer je postao jedan od najomiljenijih sportista generacije tokom neverovatne karijere – osvojivši 20 gren slem titula.

I proveo je neverovatnih 310 nedelja kao svetski broj 1, sa serijom od 237 uzastopnih nedelja na vrhu tokom 2000-ih godina, što je najduži niz u istoriji.

Austrija – jedan igrač

Retki su mogli da se mere sa Tomasom Musterom kada je bio na vrhuncu svojih moći. Austrijanac je možda najpoznatiji po osvajanju Rolan Garosa 1995, ali je takođe osvojio više titula u Monte Karlu i u Italiji tokom karijere.

Takođe je proveo vreme kao svetski broj 1 tokom vrhunca svoje karijere, držeći tu poziciju šest nedelja.

Čile – jedan igrač

Pionir latinoameričkog tenisa, Marčelo Rios postao je prvi igrač sa južnoameričkog kontinenta koji je bio rangiran kao svetski broj 1 kada je dostigao vrhunac 1998. godine.

Finalista Australijskog opena 1998, Rios je jedini čovek u istoriji koji je dostigao svetski broj 1 a da nije osvojio Gren Slem titulu, mada je osvojio 18 ATP titula tokom karijere.

Sa visinom od 175cm, takođe je ušao u istoriju kao najniži broj 1 igrač u ATP istoriji.

Srbija – jedan igrač

Možda najveći igrač u istoriji muškog tenisa, ponekad je teško pronaći reči koje bi opisale ono što je Novak Đoković postigao tokom karijere.

Srbin je osvojio rekordnih 24 gren slem titula, 40 Masters 1000 titula i sedam titula ATP finala.

Ali možda je njegovih neverovatnih 422 nedelja – za sad – kao svetskog broja 1 najveći uspeh.

Đoković je sada najstariji broj 1 u istoriji, i ima više nedelja na broju 1 nego bilo koji drugi muški ili ženski igrač.

Brazil – jedan igrač

Jedan od najpopularnijih teniskih igrača svih vremena, Gustavo Kirten je voljen širom teniskog sveta – posebno u Brazilu i Parizu – gde je osvojio tri titule na Rolan Garosu.

Kiten je osvojio titulu na Rolan Garosu 1997, 2000. i 2001. godine.

Njegov uspeh krajem 1990-ih i početkom 2000. godine završen je dostizanjem svetskog broja 1 za prvi put krajem 2000. godine, držeći vrhunsku poziciju 43 nedelje u tri ciklusa.

Rumunija – jedan igrač

Ilie Nastase će zauvek ostati u istorijskim knjigama kao prvi igrač koji je bio zvanično svetski broj 1 na ATP turi.

Šampion Ju Es opena i Rolan Garosa tokom karijere, Rumun je bio prvi čovek koji je držao vrhunsku poziciju kada su rangiranja počela 23. avgusta 1973.

I ukupno je Rumun držao tu vrhunsku poziciju 40 nedelja.