Novinar Sportskog žurnala Dragoslav Višnjić dobitnik „Majske nagrade“

Dom Narodne Skupštine je bio tesan da primi sve koji su želeli da prisustvuju dodeli ovogodišnjih „Majskih nagrada“ Sportskog saveza Srbije, najvećeg društveno – sportskog priznanja.

Bili su tu stari asovi, funkcioneri nekadašnje SOFK Srbije, raniji dobitnici…Imao je naš list razlog više za zadovoljstvo i ponos na svetkovini srpskog sporta.

Jedan od dvojice nagrađenih novinara je urednik atletike Dragoslav Višnjić. Oni koji ga znaju rekli bi da je čitav život u ovom sportu. Od dana kada je aktivno trenirao do trenutka kada je počeo uspešnu novinarsku karijeru.

Pisao je i druge sportove ali daleko najviše o „ kraljici sporta“. Nije se libio da sa istim žarom prati i takozvana mala takmičenja i nadmetanja na Olimpijskim igrama, evropskim i svetskim prvenstvima.

Kada o atletici piše Višnja to ima posebnu težinu. Zbog toga nije ni čudno da se Atletski savez Srbije kandidovanjem za najveće društveno sportsko priznanje delom odužio „kraljičinom šampionu“ u konkurenciji pisane reči Dragoslavu Višnjiću.

– Kada se spomene nagrada za nekog sportskog novinara, prvo se pomisli na ekskluzivne informacije koje je objavio, komentare, intervjue sa svetskim i našim asovima, izveštavanje s olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava... To jeste najčitanije, što se pokazalo i u mom „Sportskom žurnalu“, koji je bio najtiražniji u 2013. godini baš tokom Svetskog prvenstva u atletici u Moskvi. U obrazloženju nagrade mi je, međutim, rečeno da nisu zaboravljene ni uspešne humanitarne akcije, vođene tokom dve decenije otkako sam urednik atletske rubrike u našem najtiražnijem sportskom listu, ni ona pod nazivom „Hale nam fale“, usmerena ka dobijanju prve dvorane kraljice sportova kod nas, kao ni to da smo se svi koji smo bili ili jesmo na ovoj rubrici, podržani od uredništava, trudili da nam ne promakne ni najmanji detalj iz dnevnog života u ovom matičnom sportu u Srbiji – od atletskih škola do veterana. Ovo poslednje nije u žiži najšire javnosti, ali je podjednako važno, što najbolje ilustruju primeri ljudi, koji, kada se lično upoznamo, iz novčanika izvade tekstove iz „Sportskog žurnala“ u kojima su spominjani. Tako se čitaoci, ali i ljudi oko njih, najbolje vezuju ne samo za novinu, već i za sport kao sve potrebniju, čak neophodnu aktivnost savremenog čoveka. Drago mi je da je žiri to zapazio. Zahvalan sam Atletskom savezu Srbije, koji me je predložio za ovo najveće društveno priznanje i to baš posle sezone najvećeg uspeha u istoriji naše atletike, čime nagrada, ako je to uopšte moguće, dodatno dobija na značaju.

Vredno je zabeležiti i ime drugog nagrađenog novinara. Ivan Radošević je počeo u našem listu na rukometnoj rubrici.

Posle nekoliko lepih godina u Makedonskoj 29 prešao je u list „ Sport“ gde danas obavlja ulogu zamenika glavnog i odgovornog urednika.