Od Hilandara do Pariza

Polako, ali sigurno Srbija dobija sve više aduta na najvećoj plivačkoj sceni. Posle nerpikosnovenih Milorada Čavića i Nađe Higl, koji su dostigli neslućene visine, konačno stasava jedna nova generacija takmičara spremnih za velika dela.

Andrej Barna i Anja Crevar su se profilisali kao predvodnici novog talasa, a da je budućnost svetla pokazuje i činjenica da se 16-ogodišnji Justin Cvetkov nalazi na pragu Olimpijskih igara u Parizu.

Ovaj Zrenjaninac je pred vrata najveće smotre sporta stigao posle odličnog rezultata isplivanog na mitingu u Ajndhovenu.

- Pre svega hvala na čestitkama. Zadovoljan sam rezultatom ostvarenim u Holandiji, pogotovo što je isplivan u rano doba sezone. Ono što mogu da kažem jeste činjenica da još ima prostora za napredak i da uz adekvatan trening sigurno mogu da plivam još bolje. Nastavio sam sa obaranjem rekorda. Prošle godine sam na Evropskim igrama mladih postavio najbolje vreme do 16 i 17 godina u trci na 50 metara slobodno, a sada sam oborio rekord do 17 godina na duplo dužoj deonici, koji mislim da je držao Barna – rekao je Cvetkov.

Mladi reprezentativac je posle sjajnog performansa u Holandiji ušao u najuži krug konkurenata za srpsku štafetu 4h100 metara slobodnim stilom, koja će plivati na Igrama u Parizu.

- Što se tiče štafete, trenutno imam ostvareno treće vreme. Međutim, ima još takmičenja na kojima je moguće popraviti rezultat. Za sada se mogu smatrati delom olimpijske štafete, što mi i jeste želja i cilj. Mislim da je i bolje što i dalje nisam 100 odsto deo olimpijskog tima jer mi je to motiv da još bolje i kvalitetnije radim. Nisam pričao sa ostalim članovima štafete, slabo se poznajemo jer su oni dosta stariji, ali ima još vremena – kazao je Cvetkov.

Do Olimpijskih igara ima još nekoliko takmičenja, naravno kruna je kontinentalni šampionat, koji će se u održati u Beogradu od 10. do 23. juna.

- Planovi su takvi da nekih mesec i po dana neću imati nikakvo takmičenje. Potom me očekuju Otvoreno prvenstvo Srbije, zatim seniorsko Evropsko prvenstvo, posle toga kontinentalni šampionat za juniore i onda ono čemu se nadam, a to su Olimpijske igre u Parizu. Još ne razmišljam o najvećem sportskom događaju, iskreno nisam takav da sebi stvaram pritisak i namećem tremu – navodi srpski reprezentativac – naveo je on.

Justin je istakao da se sasvim slučajno oprobao u plivanju, a to mu je vremenom postala profesija.

- Što se tiče nekog mog početka to je bilo sa četiri godine. Mama me je upisala na plivanje, a razlog su bili problemi sa astmom, pa se u tim situacijama plivanje često preporučuje. Nisam imao nikakvih takmičarskih ambicija, što je i normalno kada ste dete, ali sam izuzetno brzo shvatio da imam potencijala za nešto više, a to je posle osvojenog prvog takmičenja sa nekih osam godina. Počeo sam u Proleteru i poslednje dve godine sam u Novom Sadu u plivačkom klubu „Novi Sad“, dok mi je porodica i dalje u Zrenjaninu -

Mladi plivač je neko ko pokušava da uskladi sport i školske obaveze. Deluje da će biti deo olimpijskog tima Srbije, ali i te kako želi da se posveti i akademskoj karijeri.

- Teško mi je da uskladim školske i sportske obaveze. Dok sam bio u Zrenjaninu išao sam vanredno u prirodni smer, ali sam se po dolasku u Novi Sad prebacio u Jovinu gimnaziju u sportski smer. Međutim, teže mi je nego kad sam išao vanredno. Pre svega imam više obaveza, a takođe mi je bitan i momenat socijalizacije, kao i druženje. Pošto sam u gimnaziji, naravno da imam ambicija da nastavim sa školovanjem, ali još ne znam šta ću, ima vremena, tek sam u drugom razredu. Iskreno, ne razmišljam o koledžu, iako imam neke ponude. Međutim, dosta sam vezan za porodicu, pa baš nisam siguran da želim da napustim sve to i odem toliko daleko – zaključio je Justin.

Vreme radi za njega, a on ga pametno koristi. Trudi se da ne srlja, bude odmeren i vrlo strpljivo sačeka priliku, koju će sigurno iskoristiti. Neka predstojeće igre u Parizu budu prva od mnogih velikih stvari koje su pred Justinom.

STEKAO ZVANjE HADžIJE

Justin Cvetkov, iako vrlo mlad, ističe da je religija nešto što ga izuzetno privlači i ispunjava njegov život.

- Prilično sam okrenut veri, kako ja, tako i moja porodica. Obišao sam dosta manastira, išao na Svetu Goru i Jerusalim. Mislim da su te dve stvari neuporedive, odnosno da se oseća različita blagodat na ovim mestima. Najviše mi je prijao Hilandar, dok je Jerusalim potpuno drugačije iskustvo. Imam utisak da je u Izraelu sve onako kako je bilo kada su razapeli Isusa. Mi idemo sredinom puta, sa jedne strane su Jevreji, sa druge muslimani i sve je nekako haotično. Dobio sam zvanje Hadžije i to mi je drago. Kao dete su me roditelji vodili u crkvu, tako se to poprimilo kod mene i od tad idem svake nedelje u na službe.

SNAGA JE U VERI

Srpski reprezentativac na svoja putovanja po manastirima odlazi u pratnji njemu najbližih ljudi.

- Obično na putovanja po manastirima odlazim sa stricom i ocem. Stric je završio Bogosloviju, dok je otac izuzetno religiozan i ima mnogo knjiga sa temom teologije. Upoznali smo jednog monaha na Hilandaru sa kojim smo razgovarali, naravno ja sam više ćutao i upijao. Mislim da i dalje nisam ni blizu ranga nekog ko može da vodi dijalog za tako duhovnim čovekom. Pročitao sam Stari zavet, izuzetno me zanima ta tematika, ali još uvek treba da stičem znanje o religiji. Bilo mi je najteže kada sam imao problema sa povredom i kičme. Mislim da sam tada spoznao svoju veru, jer sam prolazio kroz težak period, a vera mi je dala snagu da istrajim i da budem jači.