Podraščanin: Rekao sam Skudeto, rekao sam Liga šampiona i ispunio sam obećanje!

Prvaka Evrope obično je teško, maltene nemoguće dobiti pogotovu kada ne prođe ni 24 časa od osvajanja titule. Ipak, ako je odbojka, i ako govorimo o pravim ljudima, potom i sportistima profesionalcima, odmah slede demanti.

Jer – Marko Podraščanin, kapiten Trentina, koji je u nedelju, 5. maja na Vaskrs podigao jedini pehar koji mu je nedostajao u prepunoj vitrini, namenjen prvaku Lige šampiona, javio se i iznova, pa podelio u razgovoru za Sportski žurnal kako se oseća, o peharu kojim je zaokružio četvorogodišnju misiju sa četom iz Trenta, euforiji koja traje, porukama koje su stizale i zašto ne može da se uporedi sa Novakom Đokovićem.

Slika kako Marko proslavlja poslednji poen, na kolenima, isti onaj koji je on doneo ekipi za veliko slavlje za kraj trogodišnje dominacije poljskih klubova, zapravo Zakse iz Keđeržina, jer ovog puta je Jastržebski želeo na tron, ali bio je nemoćan da krene do istog. Moćan je bio taj isti Trentino koji se na krov Starog kontinenta poslednji put popeo 2011. godine do tada sa tri titule u nizu. Sada je prišivena i četvrta.

Kako su kolena, da li su poderana?

- OK su, bez brige. Nije normalno za nas srednje blokere, možda nije prirodno da se bacamo. Ali s obzirom da je bila takva euforija, povuklo me – baš kao i u najavi finala, a pogotovu sada sa još jačim vibracijama u glasu, smehom prepričava Marko Podraščanin, grandiozan trijumf, onaj koji se upisuje i bukvalno zlatnim, posebno u njegovoj višedecenijskoj odbojkaškoj bajci.

Priča kao na traci:

- Trenutno smo u Veroni. I dalje se ništa nije smirilo. Osećam se fenomenalno. Pričali smo odmah posle utakmice da je bila savršena, baš onakva kakva nam je bila potrebna. Posle dva izgubljena finala, ovaj put smo uspeli da završimo sezonu na najbolji mogući način. Da sam poželeo lepše, lepšu epizodu sa Trentom, koja je trajala četiri godine, nisam mogao! 

Nema šta, odigrali ste u dahu, ostavili u senci rivala, pošlo Vam je za rukom da skinete pritisak igračima. Šta su sada oni Vama rekli?

- Verujte mi, još uvek traje taj trans. Meni se konačno ostvarilo da u svojoj 37. godini po prvi put prigrlim i ovaj pehar. A verujem da će svakom od tih mladih igrača mnogo značiti. Stvarno smo dominirali i kažem na kraju i zasluženo dobili. Priželjkivali smo jednu dobro sezonu, tokom plej-ofa i posle svega smo bili razočarani, ne kažem da nismo. Ali sigurno trud i verovanje i samo to, mora da se isplati. I evo je – kruna prvaka Evrope.

Najavili ste zlato uz respekt rivala?

- Jesam, možda je čak bilo i agresivno s moje strane, previše samouvereno da ću staviti tu jagodu na vrh torte. Ali smo svi ozbiljno shvatili suštinu svega i na kraju smo i uspeli.

Priznao je.

- Rekao sam Skudeto, i uzeli smo ga prošle godine. Na ovu zvezdicu, evropsku čekali smo 13 godina. Rekao sam i ponoviću, zaslužili smo je, na kraju se okitili zlatom!

Slavlje i dalje traje:

- Idemo kod gradonačelnika, koji je bio sa nama i u Antaliji, pa nas očekuje slavlje na trgu kao i prošle godine kada smo postali prvaci Italije. Sve po redu i nema šta da fali (smeh).

Na poruke ste uspeli da odgovorite, a stizale su sa svih strana?

- Ne sećam sam da sam ikad dobio ovoliko. Iako je ceo odbojkaški krem, sama elita bili na finalu u Antaliji, ispratili i naš meč ali i devojaka. Ipak, telefon se usijao i trudio sam se da stvarno svakom odgovorim i zahvalim se.

Snovi?

- Još jedan od mojih snova se ostvario.

Telefonski poziv, na vezi supruga Milena, ćerka i slavljenica Mila odmah po završetku meča?

- Mila je verovala. Kao što sam i obećao. A supruga Milena mi je rekla dok smo razgovarali da je Matija toliko navijao, da je već oko 18 časova zaspao. Sa njim ću naknadno (smeh). Ma, cela moja familija, brat, roditelji, lepo su proslavili. Siguran sam koliko meni znači, toliko i njima!

Simpatična je bila slika vas kao GOAT-a nešto nalik Novaku Đokoviću, koga i privatno poznajete, srećete se kada igra turnire po Italiji, tu su i fotografije a i zajednički imenitelj ta magična brojka 36 (godina)?

- Ne bih se poredio sa Novakom. Ono što uvek kažem – on je najbolji sportista svih vremena, ne samo teniser. Kao čovek, i kao takav primer svima. Ista smo generacija, dugo se poznajemo, pratim i njegove mečeve, čitam intervjue, susretali smo se.. Jedino što nas nosi i što nam je imenitelj to je posvećenost!

I ovde je samo tačka na četiri sezone u Trentu na reči „velikog” u svakom smislu igrača, kapitena, čoveka Marka Podraščanina, koji će ostati u Seriji A, kako je i najavio, a sada je onako u prolazu i dodao, šarmantno:

- Sada su se pojavili i novi klubovi, zovu (smeh). Dobar sam, dobar sam. Pitam se šta bi bilo da nismo osvojili.  Ali stvarno i dalje ne znam gde ću nastaviti karijeru.