Poklon za punoletstvo

Spartaku prija Novi Pazar, Novom Pazaru Subotica, kako drugačije razumeti tri ovosezonska duela dva tima osim na ovakav način. Subotički plavo–beli su oba meča na Gradskom stadionu završili pobedama 1:0, istim rezultatom pazarski plavo–beli slavili su kao gosti.

Novi Pazar je imao značajno veći posed lopte, što je jako izraženo u svakom meču otkako tim vodi Slavko Matić, čak i kad u njemu nema Adema Ljajića. Ne samo da je taj parametar bio na strani Pazaraca, već i broj pasova i šuteva u i van okvira gola. Zašto statistika nije involvirana i u rezultatu odgovor bi se mogao potražiti u nekonkretnostima kod poluprilika i gol prilika, kao i u vidljivom učinku golmana Subotičana Vulića.

Međutim, kad jedan tim kao što je to učinio Spartak dva puta pogodi stativu, a statistika taj pokazatelj ne prepoznaje, nikako se ne može reći da je do pobede došao nezasluženo, tim pre jer je to jedanput uradio posle prekida, drugi put iz igre.

Sve je moglo da bude drugačije da je Sejduba Suma pogodio sa bele tačke. Tom prilikom nije imao sreće, a kako je igrao nije je ni zaslužio. Predugo je razmišljao u situacijama kad odluke moraju da se donose brzo usporavajući neke obećavajuće momente.

Bukvalno je išao iz greške u grešku, što je proizvelo bučne i zaslužene zvižduke sa tribina pri izlasku sa terena u 78. minutu. Ostaće da lebdi pitanje, šta bi bilo da je standardni šuter sa 11 metara Adem Ljajić namestio loptu na belu tačku, a bio je u igri? Jedino logično objašnjenje je da je i on želeo da Suma eventualnom realizacijom penala vrati očigledno poljuljano samopouzdanje.

Novi Pazar je izgubio i taj poraz ne boli. Pa i pored toga, igrači su bili baš razočarani, osim jednog.

Nije drago ni mladom Irfanu Kahroviću (18) što je na debiju njegov tim poražen, ali razloga da se oseća dobro i pored toga ima, i te kako. Da je poželeo dan za debi verovatno bi izabrao baš 13. maj. U ponedeljak je postao punoletan i bolji poklon od ulaska u igru u 78. minutu umesto Dragana Bojata nije mogao da dobije. Slavko Matić ga je na rođendan usrećio za čitav život.

Irfan Kahrović je prikazanim igrama u omladinskom sastavu poverenje apsolutno zaslužio. Uz Oparu je verovatno najzaslužniji za odličnu sezonu ekipe u Omladinskoj ligi Srbije, gde je na 22 utakmice postigao četiri gola i dva puta bio asistent. Momak iz Sjenice prve fudbalske korake načinio je u lokalnoj Slogi, nastavio je u pionirskoj ligi kao igrač novopazarskog AS-a, potom u kadetskom i mlađem omladinskom timu Novog Pazara. Put ga je potom odveo do Beograda i omladinskog tima RFK Grafičara iz koga je otišao prošlog leta pojačavši juniore Novog Pazara. Od šestog kola je karika koja je nedostajala ekipi, pa i više od toga. Neumoran u igri napred – nazad, stiže sve, da gradi igru svog tima i razgrađuje protivničku.

- Sanjao sam ovaj dan i on se desio kad mi je najviše bilo stalo da do njega dođe. Debitovao sam u možda najjačem timu koji je Novi Pazar imao u svojoj istoriji, još delio minute sa jednim Ademom Ljajićem. Nije bilo straha, iako smo već gubili kad sam ušao na teren. Eto, stigao sam da šutiram i budem izblokiran. Jedino rezultat nije valjao.

Posetioci utakmica omladinaca Novog Pazara mogli su da primete kako se Kahrovićeve karakteristike umnogome podudaraju sa onima koje krase njegovog sugrađanina Ifeta Đakovca. Uporan je i neumoran, a šta sve zna i kakve lopte ima to ostaje da se vidi nekom drugom prilikom.

- Đakovac je devet godina stariji, ali to nije prepreka našem prijateljstvu. Redovno se čujemo, tako je bilo i posle ovog mog debija. Odmah me je nazvao i čestitao. On mi je omiljeni igrač, naravno, uz Ljajića, Sumu, Šćepovića... Otkad ga znam uvek je tu da podeli dobar savet. On bodri mene, a ja njega iz sveg srca. Kad sam počinjao, a i danas ponavljam, da obavezno moram da koristim glavu i da ne pravim greške koje je on pravio kao mlad igrač. Voleo bih da moj fudbalski put liči na njegov. Ne želim da se ovde zaustavim. Potpuno sam se posvetio fudbalu, sad mi je motiv još veći. Igrao sam pred tom neverovatnom pazarskom publikom, i još sređujem bezbroj prelepih utisaka. Posle osećaja koji se ne da opisati rečima jedino o čemu razmišljam je sledeća prilika. Hoću i moram da uspem – ispunjen samopouzdanjem reče Kahrović.