Porazom od Novog Pazara u gostima, Radnički je spustio zavesu na još jednu turbulentnu superligašku sezonu. Posle odličnog niza od pet pobeda, dva remija i dva meseca bez poraza, niški tim u finišu prvenstva je poklekao, pa je na četiri meča osvojio samo bod. Izabranici Dejana Joksimović su u Novom Pazaru prikazali više nego protiv IMT-a i Javora, ali ni to nije bilo dovoljno za pobedu.
- Tvrdim da smo odigrali bolje nego kad smo remizirali 2:2 i zadovoljan sam. Domaćini su imali dva, tri šuta ka golu, dva puta pogodili našu mrežu, mi smo tu bili bolji - imali smo 18 šuteva. Ideja je bila da im prepustimo posed i da pokušamo iz srednje i niske zone, nekog bloka, defanzivne organizacije, a po osvajanju lopte idemo u ofanzivnu tranziciju i to nam je donelo veliki broj šuteva, nažalost, ne i rezultat. Promašili smo mnogo zicera, njihov golman odbranio je četiri-pet teških lopti, ali to je fudbal, negde ti nešto da, negde oduzme - započinje priču trener Nišlija Dejan Joksimović.
Perspektivni stručnjak ekipu je preuzeo u gotovo bezizlaznoj situaciji. Tadašnja pozicija na tabeli nije pokolebala Joksimovića, koji se prvi put našao u poziciji da vodi ekipu koja se bori za goli život.
- Bila je stvarno delikatna situacija u tom trenutku, naročito kad smo, dva dana posle preuzimanja, poraženi od Napretka. Zaostajali smo za ekipama koje su iznad zone baraža šest – sedam bodova i bilo je izuzetno uznemirujuće u tom nekom smislu. I pre nego što sam došao, naravno, verovao sam u klub, tim, igrače, jer sam znao da imaju potencijal i da bi bila šteta ukoliko bi Radnički ispao. Zasukali smo rukave i pokušavali kroz trenažni proces, razgovore, da igračima vratimo samopouzdanje, što smo na sreću i uspeli. Vezali smo uspešan niz - pet pobeda, dva remija i izašli iz opasne zone. Matematički, ni tada nismo ništa rešili, ali je bilo dobro što smo došli u situaciju da sami odlučujemo o svojoj sudbini. Srećan sam i zadovoljan što je sve ispalo kako treba i što smo do cilja – opstanka, došli bez baraža.
Dolazak u Niš nosio je sa sobom veliku dozu odgovornosti, hrabrosti.
- Rezultati su se mimoišli sa očekivanjima ljudi iz kluba, navijača, javnosti. Sve što se dešavalo izazvalo je taj pad samopouzdanja. Bitno je bilo da iz negativne situacije pređemo u pozitivnu, jer smo znali da je potrebno brzo i po svaku cenu napraviti rezultat. Smatram da je meč u Kruševcu bio prekretnica. Rekao sam momcima da sam pre utakmice verovao u njih, a da sada verujem još više, da imaju potencijal i kvalitet da ostanu u ligi i da će ostati, mislim da sam tu poentirao. Najviše iskrenošću, jer to mislim od prvog dana. Već od druge utakmice krenulo je na bolje, dobili smo Mladost, Spartak, Voždovac, povratili veru, samopouzdanje.
U više navrata trener niškog tima isticao je da nema neki poseban eliksir, niti čarobni štapić, ali je na kraju sezone, ipak, otkrio recept za uspeh.
- Pre svega, mislim da igrači dobro prepoznaju iskrenost trenera. Ponavljam se, ali njihov kvalitet nijednog trenutka nije bio sporan, samo smo im povratili veru i samopouzdanje. To je ključ za ostvarivanje zacrtanog cilja. Verovao sam od početka u saradnike, klub, igrače i to nas je podiglo i donelo seriju rezultata, koja nas je dovela do toga da ne idemo u baraž, što je u jednom momentu bilo nemoguća misija.
Bod iz četiri utakmice u foto-finišu sezone doneo je neizvesnost, pa je Radnički morao da „viri” i u tuđe dvorište.
- Jesmo pokvarili utisak i ostaje gorčina, ali čini mi se da je došlo do nekog emotivnog pražnjenja. Možda su na momente i naši protivnici imali više energije, strasti, želje, bili bolji. Na kraju se nismo pitali samo mi, srećom - izbegli smo to doigravanje i misiju završili uspešno. U odnosu na situaciju u kojoj smo bili ispalo je sjajno – zaključio je Dejan Joksimović.
PRERANO SMO SE UŠUŠKALI
Nišlije su na polusezoni promenile „krvnu sliku” svlačionice, dovele mnogo novih, iskusnih, kvalitetnih igrača, koji su, kako je sezona odmicala, pokazali i zašto su angažovani. Trenera Joksimovića pitali smo da li je prikazano maksimum ekipe?
- Radeći s momcima, skoro dva i po meseca, verujem da ovo nije maksimum, ima tu mnogo više potencijala, Kad sam došao tim je bio u situaciji da je „gorelo pod nogama” i gde smo tražili mehanizam da što pre izađemo iz svega toga. Evidentno je bilo i veoma vidljivo da smo svaku utakmicu igrali sa velikom dozom opterećenja. Jurili smo cilj i smatram da ovi igrači mogu još mnogo da prikažu. Na kraju smo se prerano ušuškali, pomislili da smo nešto završili, a nismo... Eto, ostalo je dobro iskustvo za sve nas.
RADNIČKI U PRVIH ČETIRI U DRŽAVI
Dejan Joksimović dosadašnji boravak u Nišu ocenjuje visokom ocenom:
- Sigurno je bilo sumnje na početku, kad sam postavljen. Pitali su se svi da li mogu da iznesem teret, prevaziđem delikatan momenat, pošto sam relativno nov. Nisam bio u situaciji da se borim za opstanak do sada, ali sam verovao da mogu. Došli su onda i rezultati, atmosfera je bila sve bolja. Imam samo reči hvale za ljude iz uprave, zaposlene, Meraklije koje su mi dale podršku kad je bilo najbitnije, Nišlije, svi oni su nas vodili ka zacrtanom cilju. Radnički je klub sa bogatom tradicijom i istorijom, smatram da je u prve četiri ekipe u državi i ne zaslužuje da se bori za opstanak, već da uvek gleda ka plej-ofu, pa i mestima koja vode u Evropu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
