Marušić i Mitrović uz šampiona sa Banjice (VIDEO)

Običaj je da fudbaler ili funkcioner izvede početni udarac, međutim, preksinoć na Banjici slika je bila malo drugačija. Početak poslednje borbe u plej-ofu najavili su kratkim šutiranjem lopte na centru dvojica internacionalaca, Adam Marušić i Stefan Mitrović.

Dete sa Voždovca, inače reprezentativac Crne Gore, zamenik je kapitena Lacija Ćira Imobilea i u društvu sa Mitrovićem, iskusnim štoperom, bivšim reprezentativcem Srbije, povratnikom u Gent iz madridskog Hetafea, izveo je početni udarac.

Marušić i Mitrović dobili su salve aplauza i otišli su u gledalište da uživaju.

- Baš mi je bilo lepo na Banjici, navijao sam za Studente, želja mi se ostvarila. Verujem da ću iz Italije da doprinesem makar bodrenjem da ostave što bolji utisak i na međunarodnoj sceni – rekao je Adam Marušić, na poluvremenu.

Majstorijama, drami i uživanju, preksinoć je zvanično došao kraj za takmičarsku 2023/24. godinu. Nema više nepoznanice, FON Banjica preuzeo je šampionski trofej od velikog rivala iz Loznice, doskorašnjeg prvaka Srbije.

Premijera je presela novom šampionu, poražen je na Banjici, zatim je obrisao fleke na istom parketu, pa je slavio u gradu u Podrinju, a onda doživeo poraz i vratio finalnu seriju u Beograd. Ekipa trenera Igora Šoša vodila je tri razlike, Lozničani su postigli počasni pogodak, a odmah sa poslednjim zvukom sirene počelo je slavlje domaćina.

Atmosferi preksinoć na Banjici pozavideli bi i u futsalom najzagriženijim evropskim gradovima. Navijači sa tribina domaćina, a takođe i gostiju dali su posebnu notu petoj, odlučujućoj utakmici u vreloj dvorani, pred više od 1.000 ljubitelja igre na petoparcu.

- Na kraju priče zasluženo je titula otišla u naše vitrine. U svakoj utakmici, osim u četvrtoj, FON Banjica je dominirao, bio je bolji, a takođe i u finalu Kupa, međutim, tad su Lozničani osvojili pehar. Razlika ni ovog puta nije bila ogromna, takođe i statistički kad se gleda, imali smo više udaraca na gol, stvorili opipljivije šanse, u svim parametrima bili smo bolji. Ništa se nije kalkulisalo, uvek smo išli na pobedu, protiv Novog Pazara u četvrtfinalu, sa Vranjancima u polufinalu pre ovih pet utakmica sa Lozničanima. Ostavili smo jači utisak u i finalu Kupa Srbije, ali smo izgubili 1:2, u fudbalu se pamte pobednici, utisak je da nam se sad vratilo za taj kiks. Prijao nam je divan ambijent, najlepši na klupskom nivou, od kad se bavim futsalom. U Italiji ovo nisam doživeo, iako su na Apeninima takođe fanatici u publici. U Loznici, a i u Beogradu, posebno preksinoć navijači su zaslužili više od najlepših reči – pričao je Strahinja Petrov, desetka novog – starog šampiona Srbije.

Fudbalere je ispred dvorane na Banjici dočekala grupa navijača, vatromet, bakljada i pesme dugo su parali nebo, praktično sve do neki minut pre ponoći.

- Odavno nisam video nešto tako lepo, ostaće nam to druženje sa navijačima večno u sećanjima. Golman Lozničana Jakov Vulić bio je na nivou na svih pet utakmica, imam i u protivničkom taboru drugove iz reprezentacije Srbije, srećan sam što semo svi zajedno uživali u fer borbi, netrpeljivosti nije bilo, uostalom svi smo mi drugovi van terena. Sport je život, utakmica dođe i prođe, treba znati i uživati.

Petrov je pronašao ključ uspeha, put do cilja Studenata:

- Sve se zasniva na fizičkoj pripremljenosti, igrali smo bukvalno svaki treći dan, nama je ovo sekundarna stvar, bilo je teže mojoj ekipi, ali je titula time slađa. Recimo, za Lozničane igraju sve surovi profesionalci, žive od futsala, a kod nas samo Mladen Kocić i ja smo „profi” ostali naši igrači uglavnom rade. Pohvale pripadaju svima, trenirali smo kao ludaci, isplatilo nam se – završio je Strahinja Petrov.

Kapiten Pavle Pešić, nekoliko puta je pre radovanja sa saigračima i navijačima zaljuljao šampionski pehar, probio je led u vreloj Banjici, postizanjem prvog pogotka u odlučujućem meču.

- Čast je i privilegija što ćemo predstavljati Srbiju i naš futsal u Evropi. Očekivao sam pet utakmica, ekipe su sličnog kvaliteta, a ogromno hvala navijačima. Brojna publika verna Lozničanima došla je u Beograd, takođe i ti ljudi zaslužuju da se pomenu. Verovao sam da će majstorica da reši pitanje prvaka, nikad neću da zaboravim fenomenalnu podršku, naročito sa naše tribine, trofej smo zaslužili, jer smo bolji bili od Loznice, tako govore brojke na semaforu i slika na terenu. Sve dogovoreno smo odradili, ovo je timska titula, niko nije odskočio od pojedinaca.

- Drago Šljukić je na poziciji sidraša bio odličan, trpeo je rečeno fudbalski i batine, krunisao je igru golom. Dejan Jovanović je igrač iz senke, čestitke i njemu na prvoj tituli, odrađivao je prljav deo posla za ekipu – trudio se kapiten Pavle Pešić da u kratkoj analizi navede najbitnije detalje poslednje predstave na Banjici.

Igoru Šošu pomagali su Marko Tepavčević i njegov imenjak Sinđić, inače kondicioni trener.

- Veliku pomoć imao sam od obojice, za dlaku smo bili bolji od sjajnog protivnika u ravnopravnoj utakmici. Imali smo veći broj šuteva, promašili smo mnogo šansi u poslednjem meču. Razbranili smo njihovog golmana Vulića, dokazanog, iskusnog čuvara mreže, za kojeg smo znali da ima veliki kvalitet. Namučili smo se, ali je vredelo, svi naši igrači su se borili, fizika je prevagnula u celoj seriji, delovali smo nadmoćnije, spremnije, Lozničani nisu mogli da izdrže visoki presing. Podbacili smo jedino u četvrtoj utakmici što se tiče fizike, a sve se bazira na kondicionom planu i to je uslov za bilo šta u velikom, pa i malom fudbalu. Čekamo sad nekog od evropskih velikana u Beogradu, razmišljaćemo o Ligi šampiona, ima vremena, sad je vreme za uživanje. Nervirali smo se, a na kraju smo se zasluženo smejali uz radosnice, dralo se, naročito pored aut linije – promuklim glasom pričao je Igor Šošo, nekoliko sati posle zalivanja trofeja.