Džajić: Ne igraj na Engleze

Ne igraj na Engleze - o, kako naslov kultne predstave Beogradskog dramskog pozorišta, pogotovo kad ga uoči premijere Srbije na EP u Nemačkoj „centrira” Dragan Džajić, optimistično / inadžijski zvuči!

Stariji ljubitelji fudbala, s pamćenjem na 1968. „k'o da je juče bilo”, smeli bi da stave kuću i okućnicu na pobedu protiv Gordi Albiona kad bi Dragan Stojković, poput Rajka Mitića u Firenci, bio u prilici da kao levo krilo izdiktira najboljeg jugoslovenskog fudbalera svih vremena, pokazalo je to polufinale kontinentalne smotre, streptomicin za Mura / nerešivu enigmu za Benksa, svetske prvake dva leta ranije!

- Lepo podsećanje, nema šta, najvažnije: Srbija ima puno igrača koji bi sad mogli da budu – to. Značilo bi im, reprezentaciji, prevashodno. Nisu ni svesni koliko bi to bilo veliko – „igra brk” autoru antologijske lopte u mreži, od marta 2023. predsedniku FSS.

Zlatni golovi nikad ne izblede, s prostora Jugoslavije mogu da se nabroje na prste ruke: Džajićev – Englezima, Radanovićev – Bugarima, Katalinskog – Španiji i, možda, Karasijev – Grčkoj?

- Fudbal je baš zbog takvih stvari interesantan! Eto, kad favorit izgubi, primi gol u poslednjim minutima... U Italiji '68. nismo bili autsajderi, imali smo dobru ekipu. Tačno, Englezi su došli na EP kao svetski prvaci, bilo je – mi ili oni u finale, od velikog značaja. Ko se na takvim mečevima dokaže – stekne slavu, popularnost, uveća rejting reprezentacije.

Engleski fudbal drastično se promenio u odnosu na svetskošampionski, uticaj stranaca kumovao je ateriranju lopte. Svedok ste: da li je tad stvarno „bubamara” bila više od 50 odsto vremena u vazduhu?

- Dolaskom stručnjaka s kontinenta, navešću primer Arsenala i Arsena Vengera, promenio se i ostrvski fudbal, bar ovo što gledamo na televiziji. Igra se po zemlji, nema onog nabacivanja iz vremena kad su bili planetarni vladari. Koriste moderan stil, shvatili su da ne može samo – šutni 50 metara, skoči, igraj glavom. Publika i dalje uživa u borbenosti, za kompletan doživljaj - potrebno je i majstorstvo. Sad mogu lepo da se prate premijerligaške utakmice, naročito velikih klubova, s mogućnošću dovođenja najboljih fudbalera Evrope, sveta. Ovo je, za razliku od mog igračkog doba, nešto drugo.

Ostavimo li legionare po strani, kako vam se čine „klot” Englezi?

- Pojedinačno, nema dileme, sve dobri igrači. Stranci su samo deo engleske lige, reprezentativni odabir je pravi. Najbitnije: da odigramo korektno, pošteno, borbeno, kreiramo dobar utisak... Da neko ne zameri na drugačijem izgledu ekipe nego što ljudi očekuju. Bez straha i s respektom, tako se i pripremamo...

Sautgejt se, čini se – olako, odrekao Griliša, kadrog za, kao vi nekad, dar-mar uz levu aut-liniju?

- Dobro, nije ni Piksi pozvao Radonjića, pa... Da li je na terenu Griliš, ili Foden, kakve veze ima? Stvar ukusa selektora, treba im prepustiti da rade kako razmišljaju, vide.

Favorit je na startu znao da se oklizne, mi smo 1974, gle čuda, na SP u Nemačkoj, remizirali s Brazilom, braniocem titule?

- Vratimo li tu utakmicu, bili smo bliži pobedi – pogodili smo, između ostalog, stativu?! Brazilci, sa Zagalom, imali su svetska imena, ali... u Frankfurtu 0:0! Ravnopravno, uz naše bolje šanse. Strah ni sad ne treba da postoji, imamo igrače u velikim klubovima, od njih, objektivno, očekujem najviše. Moramo da pružimo maksimum u sva tri meča, napomene – skroz različita.

Više se, pod znacima navoda, plašite Slovenije i Danske nego Engleske?

- Ne plašim se ja nikoga, ali sa ovim iskustvom iz fudbala – svakog bi trebalo da poštujemo, posebno se pripremimo. Taktika je, naravno, stvar procene stručnog štaba.

Razgovarate, sigurni smo, s reprezentativcima: ima li Srbija razlog za opravdani optimizam?

- Najviše bismo voleli da obradujemo narod! Sve što radimo činimo s ciljem da usrećimo naciju. Igrači su profesionalci, potrebno je da prihvate da se od njih mnogo očekuje i, u skladu s tim, imaju pravi pristup na prvenstvu.

Ko su, po vama, najveći favoriti za tron?

- Ne znam, mogli bi Francuzi... Englezi su, takođe, dobri, možda iskrsne i neko iznenađenje...

Embape je prelaskom u Real rešio najveću brigu, sad... tek će da juri k'o na motoru?

- Izuzetno ga cenim: najbolji na svetu u ovom trenutku.

Zaključimo s našim dvorištem... Rekoste baš Žurnalu, u predvečerje 2024: „Neće da bude kao na SP u Kataru: 1) znaće se red, ko je u kom hotelu 2) rezultat će, takođe, da bude bolji?”

- Primenili smo to za prijateljske utakmice u Austriji i Švedskoj, tako je i sad u Nemačkoj i - biće do kraja! Dokle god ostanemo, nadam se – što duže. To je, generalno, pristup selektora i svih nas na EP.

Čućemo se kad pobedimo Engleze...?

- Važi! – obećao nam je, na prepad, Dragan Džajić, predsednik FSS s „Dunavom i Rajnom zajedno” autograma u Augzburgu, između ostalog, jer je pre 56 godina (eto motiva za Mitrovića, Vlahovića, Tadića...) rastužio i staro i mlado u „kolevci fudbala”.