Ovog jula Rafael Nadal igra poslednje Olimpijske igre pre nego što kaže zbogom belom sportu. Iskusnom španskom asu neće biti uopšte lako – emotivno i fizički.
Na omiljenom terenu, na Filip Šatrijeu gde je ispisao istoriju osvojivši 14 trofeja Rolan Garosa, postao neprikosnoveni vladar pariskog slema i kralj šljake, skloniće dres Španije u garderobu. U konkurenciji parova izaći će na teren sa mlađim sunarodnikom Karlosom Alkarasom koji je u nedelju slavio u Francuskoj i došao do trećeg trofeja iz velike četvorke i prvog na Garosu. Rafa će imati ogromnu odgovornost, da bude na visini zadatka i da zajedno sa Karlitosom zabeleži što bolji rezultat.
- Pokušaću da budem što spremniji za Pariz, svaki dan radim na tome. Zato sam i nastavio da treniram na šljaci. Dosta dugo nisam igrao u dublu, ali Karlos je u fantastičnom ritmu i formi posle pobede na Garosu. Ostaje mi da se pripremim najbolje što mogu i da budem što bolji partner u igri – rekao je Nadal španskim medijima prilikom otvaranja hotela na Kosta Bravi.
Jasno je da Nadal sve karte čuva za Pariz. Dobra polazna tačka za njega može da bude to što je igrao solidno u Garosu, iako je prvi put u karijeri izgubio na startu i to od Aleksandra Zvereva, koji je kasnije stigao do finala.
U tom meču videlo se da Nadal i dalje ima i može da izvede svoje karakteristične spinove na forhendu po paraleli i dijagonali. Naravno, problem je što te magije nema u kontinuitetu zbog serija problema sa povredama od početka prošle sezone, tokom Australijkog opena. Da je Nadal imao nešto lakši žreb možda bi ishod bio drugačiji. Ali, šta bi bilo kad bi bilo ne važi u sportu. Isto može da se kaže i za Novaka Đokovića – šta bi bilo da se nije povredio, da su uslovi za igru bili bolji i da nije igrao dva maratonska meča za manje od 24 sata.
Nole i Rafa su ostavili to za sobom, jer prvi je posvećen oporavku, drugi trenira konstantno, a obojica su mislima u Parizu.
Nadal ima ogromno iskustvo i lepe uspomene sa Igara. U Pekingu 2008. osvojio je zlatnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji, a u Rio de Žaneiru 2016. zajedno sa Markom Lopesom došao je do najsjajnijeg odličja u dublu.
Za razliku od Nadala, Karlitos i dalje slavi pariski trofej. S društvom uživa po diskotekama na Ibici, peva, pleše i uveliko skuplja pratioce na društvenim mrežama. Nedavno, posle pobede u Parizu mladi Španac pričao je o tome kako treba da se napravi balans između privatnog i profesionalnog života ukoliko priželjkuje veće uspehe na terenu.
GAROS DRUGAČIJI KAO NIKAD
Na mestu uspeha gde je 14 puta podizao trofej, ove sezone nije bilo slavlja. Prvi put za Nadala drugi gren slem u sezoni je prošao tako:
- Sve je bilo naopako u Parizu. Težak žreb – u prvom kolu, Zverev je sjajan teniser, stigao je do finala. Uslovi igranja koji mi najmanje odgovaraju, pod krovom. Da bih mogao da imam šansu da pobedim, trebalo je da Zverev igra slabije, ali bio je u odličnoj formi. S druge strane, nisam mogao da iskoristim šanse koje su mogle da promene tok meča.
Objasnio je i kontroverzu oko pripreme turnira da mu organizuje oproštaj. Ameli Morezmo ga je čak posle poraza pitala da li želi, ali je on odbio.
- Prvo sam pre turnira to prihvatio, ali sam onda shvatio da bi to značilo da više neću da igram, a nije bilo tako. Nisam to želeo. Uostalom, ništa ne košta turnir da sačeka još jednu godinu. Ako se u međuvremenu penzionišem, doći ću tako.
I dalje nije siguran da li će okačiti reket o klin na kraju godine.
Hoću da vidim kako se osećam posle Olimpijskih igara pa ću odlučiti kako i šta dalje. Dugo govorim da bi ovo mogla da mi bude poslednja godina ali više nisam siguran. Niko ne zna šta će se dešavati u budućnosti.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
