Golac: Tadiću, šta će da kaže Mitrović?

Biografija Ivana Golca, protkana značajnim igračkim i trenerskim tragom u jugoslovenskom i ostrvskom (engleskom / škotskom) fudbalu, čini ga autoritetom (i) u post-festumu duela Srbije i Engleske (0:1), odigranog na premijeri C grupe Evropskog prvenstva u Nemačkoj i s naročitom pažnjom praćenog u podnožju Jastrepca, hedonističkoj oazi decenijskog beka Partizana i prvoj „preko Lamanša” legendi Sautemptona.

- Kako je počelo, mislio sam da je novo takmičenje u pitanju... Čekajući fudbal! Englezi su veliko razočaranje, doduše, već duži niz godina, decenija. Na Ostrvu je promenjen način mišljenja i igranja – ima previše stranaca, između ostalog, prosečnih. U prošlosti, kao reprezentacija, protiv Gordi Albiona prikazivali smo solidne, pristojne partije, sad, u uvodu, delovali prestrašeno?! Obe ekipe igrale su dekadentno, dodiri na par metara, ja - tebi, ti - meni. Tužno! Rumunija – Ukrajina: druga planeta – rezigniran je kvalitetom loptanja u Gelzenkirhenu nekadašnji reprezentativac Jugoslavije.

Sa još nekoliko, ne čekajući pitanja, zapažanja:

- Pročitao sam u engleskim novinama: najlošija utakmica od 1980, sa samo 11 šuteva ka golu?!

Pa...

- Kad počnete meč „da ne pobedite”, ne možete s bodovima ni da ga završite!

Te...

- Nedostaje nam šlifa u gledanju – kvaliteta i igre. Konstantno živimo u zabludi: poraz pretvaramo u pobedu?! Realno, nemamo kvalitet Engleza, al' moja filozofija je oduvek – bez obzira ko je preko puta hoću da slavim. Da smo izgubili 5:6 više bi mi prijalo: protivnik je bio bolji, čestitam, idemo dalje. Ovako, govorimo da nismo imali sreće, da je bilo tako blizu... Objektivnost: nešto što nam fali decenijama! Koliko smo udaraca imali na gol i kad je bio prvi? Vlahovićev, u 72. minutu!

Golac se zahuktao, kao nekad na „JNA”, potom, „Sent Meriju”:

- Svojevremeno, bili smo im pandan, pobeđivali 5:0, 2:0, 1:0. Pa, 3:3 na Ostrvu! Imali smo ozbiljan kvalitet, mogli da pariramo. Sad, bod bi nam mnogo značio, grlili bismo se do ponoći! A, engleski fudbal nekad i sad – ništa zajedničko. Ranije: „direkt plej”, za 20 sekundi ste u protivničkoj trećini. Ovo u nedelju? Nema blage veze, jedino kod gola, e, to je njihovo, brzina, kontrola, dubinska lopta Vokera. Školski! Toliko malo za 90 minuta...

Tišina... Tajming da se uključimo...

Po Dušanu Tadiću: „Englezi su nam se nudili”?

- Neee... Verovatno sam gledao neki drugi program, televiziju... Mladenović je kreirao nekoliko finih situacija, ali da biste bili ozbiljan takmac morate s bokova da pošaljete najmanje 10, 15 centaršuteva... Po poluvremenu! Imate dvojicu špiceva dobrih u igri glavom, tako da... Na sredini terena, međutim, nemamo brzinu, eksplozivnost, kreativnost... da bismo rivalu mogli da napravimo problem.

Ni Sautgejtov tim, ruku na srce, nije blistao?

- Ništa. Tragedija! Nisam gledao slabije izdanje... Doduše, jesam – nedavno protiv Islanda, nije ličilo ni na šta. Vrlo neubedljivo. Uvek se setim Grivsa: „Kad bismo igrali kao Italijani, naši stadioni bili bi prazni, a kad bi oni kao mi – njihovi bi, takođe, bili prazni”.

Krajnji domet Belingema i „kompanije”?

- Svi ih stavljamo u grupu ekipa „najmanje do finala”, međutim, sa ovakvom igrom... Teško i do polufinala! Pa, videli ste Špance, 3:0 protiv ooozbiljne Hrvatske! Englezi će da prođu grupu, nije tako jaka, ali... Ne vidim da mogu nešto ozbiljnije, kamoli da osvoje. Kad igrate nešto što nije vaše, u velikom ste problemu. Posle gola – kao što smo mi do tad: čekaju, pa na kontru?! Kad čekate šansu, obično ne dočekate.

Kako engleska javnost komentariše „samo” 1:0?

- U prvoj brzini... Po meni, to nije prva brzina – to je rikverc. Nisam mogao da verujem. Daleko od fudbala... Jedina reprezentacija s potvrdom epiteta favorita – Nemačka protiv „nesrećnih” Škota, uvek, kao i mi, s dobrim igračima, ali...

Zar se nismo popravili u drugom poluvremenu?

- Tehnički smo inferiorni u odnosu na Engleze: njihov pas je drugačiji, prijem, predaja, takođe.

S Tadićem otpočetka, kako sam za sebe reče – najboljim, utisak bi bio drugačiji?

- Ni trenutak za takvu izjavu, niti priliči. Šta će sad da kaže Mitrović? Bilo ko od igrača, ko drži do dostojanstva? Igrao sam s mnogo većima, od Alana Bola, do Kevina Kigena... Nikad nešto tako nisu rekli.

Mogu li Mitrović i Vlahović zajedno?

- Mitrović je igrao malo više iza... Idealna kombinacija: Aleksandar je target men, Vlahović ima eksplozivnost i brzinu.

Da li vam se još nešto u igri Srbije dopalo?

- Odbrana je delovalo kompaktnije u odnosu na prethodne utakmice. Mnogo važno: da ostane na tom nivou i u četvrtak. Organizovano, fino, zatvarali su jedan drugoga. Bili bi kažnjeni kad bi ostali „jedan na jedan”. Vrlo solidno.

Kako protiv Slovenije?

- E, to je najteža utakmica... Jer smo - isto. Praktično, isto. Tamo su sve naši ljudi, mentalitet... Realno, ne vidim Slovence u nokaut fazi, izuzev da se ne dogodi nešto spektakularno – pobede nas, remiziraju sa Englezima. Osvojili su veliki bod protiv Danaca, jedinih koji su ostali verni svojoj školi. Ostali? Unificirani! Biće to psihološki meč, pobediće stabilnost, karakter. Nadam se da ćemo da odigramo kvalitetnije nego protiv Engleza. Sad, da li ćemo da zadržimo 3-5-2, ne znam kako će Piksi sve taktički da postavi, jedino – odgovara nam pobeda. Tri boda - imperativ! Sa još jednim negativnim rezultatom, remijem ili porazom, igra je završena – tvrdi Ivan Golac, kao i uvek – atipičan u izjavama, totalno van klišea i bez namere da se „na prvu” dopadne.