Tošić strelac poslednjeg gola protiv Danske: Mitrović i Vlahović za prolaz

Kad je Srbija poslednji put zatresla mrežu Danskoj?

Uvidom u „knjige starostavne”: 14. novembra 2014.

Ko je bio div - junak, sa „More, Skandinavci, 'ajde rešite zagonetku?”

Zoran Tošić, pre deceniju Orao „visokoletač”, kadar da rastuži Kaspera Šmajhela, pokaže da se i na brdovitom Balkanu igra „grom” fudbal!

Srbija, doduše, nije najslavnije završila ni taj susret, ni kvalifikacije za Euro u Francuskoj 2016, međutim...

U utorak, u Minhenu, imaće priliku za popravni, pobedom izbori plasman u osminu finala!

Stoga, popularnog Bambija, dva dana pred novi ispit s Dancima, suočavamo s rebusom, ko bi mogao sad da nadmudri Kaspera, od oca, još slavnijeg, Petera?

- Voleo bih da Mitrović ili Vlahović prorade! – kao iz topa će Tošić, ekspresnog, još optimističnijeg dodatka: - To bi bilo bitno za nastavak, ako Bog da, prođemo.

Dotle, malo da se vratimo u prošlost, ispostavilo se – tužnu beogradsku noć, bajnog početka?

- Dobro smo započeli utakmicu, Tadić pokrenuo akciju, Đuričić prošao i zavrnuo u sredinu s leve strane, Danko Lazović preskočio loptu, ja pogodio levom iz prve, pored Šmajhela, s visine penala. Bilo je to mesec posle čuvenog duela, takođe na Partizanovom stadionu, sa Albanijom. Ne pamtimo po lepom te kvalifikacije: oduzimanje bodova, kazne, bez publike.

Šmajhel - 10 godina kasnije?

- Svedočimo, brani i dalje odlično, za golmane je to normalno. Vladimiru Stojkoviću, sa 41, ne pada napamet uskoro da završi, baš smo bili porodično na letovanju.

Kod gola, umakli ste još jednom sadašnjem Hjulmandovom adutu – Kristijanu Eriksenu?

- Drži nivo, svetski igrač, s fantastičnom karijerom. Uspeo je posle tog „slučaja”, kad umalo nije umro, da se vrati - dokaz karaktera. Jedan od glavnih, iskustvom, mirnoćom, pasom mnogo znači Danskoj.

Od aktuelnih, Orlovi su i tad bili Gudelj, Tadić, „džoker” Mitrović?

- Mitar je tek počinjao, Gudelj isto, Tadić bio standardan. Sad su nosioci, godinama okosnica reprezentacije. S jedne strane, dobro je što nam sad treba pobeda, otpočetka ćemo da budemo na to orijentisani. Kad nam je neophodno nerešeno, nismo najbolji u kalkulacijama. Vidim da to čini selektor Danske – da mu odgovara remi, čak i poraz u nekom scenariju – da izbegne Nemačku. Da li su to igre, ili tako razmišlja – nisam siguran. Gol Jovića Sloveniji, bukvalno u zadnjim sekundama, može da nam bude dodatno gorivo.

Danci su i te 2014. bili nezgodni, čini se - još jači?

- Danska je uvek mali stepenik ispod najjačih evropskih reprezentacija, eto – sad su se nosili sa Englezima, prethodno – egal s Francuzima. Poseduju iskustvo, igrače iz Premijer lige. Da li su tad bili jači – ne mogu da procenim, to su nijanse. S druge strane, mi smo sad.

Ozbiljno?

- Imali smo fenomenalne igrače i u tom periodu, ali nismo uspeli da se plasiramo na veliko takmičenje sve dok ta, mlađa generacija nije nadošla. Te, 2018, kad su u potpunosti sazreli Tadić, Mitrović, ja sam u kvalifikacijama imao malo drugačiju ulogu. Bio član sve do SP, onda - bez ikakvog razloga izostanka poziva da zaigram i u Rusiji?! Da je Muslin ostao selektor verovatno bih igrao, od momenta povratka u Partizan – bio sam na još dva okupljanja i... Sa 30 godina i 76 utakmica – kraj?! Ova generacija ima fantastične igrače – vezali su treće veliko takmičenje, imamo razloga da verujemo i imamo poverenja u njih.

Kako vam se činila Srbija na prve dve utakmice?

- Na premijeri sa Engleskom delovali smo dosta dobro, ali to, uverih se za deceniju u reprezentaciji, ne treba da čudi. Naša „boljka” – takvi smo protiv, na papiru, jačih, nesvesno ili... Tačno znam šta je kad igraš protiv, na primer, Francuske: koncentrisaniji si, kažeš sebi – to je to, sad moram svaki put da se vratim u odbranu, istrčim, zatvorim drugu stativu... Odgovornost je, nekako, mnooogo veća, daš 10, 20 odsto više nego u drugim utakmicama. Dođe Slovenija, gde je evidentno da si jači i moraš da vodiš igru, e – tad izazoveš verovatno kod njih tih dopunskih 20 posto i ta razlika se ne vidi na terenu. Tad, protiv Engleske mi izgledamo kao – Engleska, protiv Slovenije – Slovenija. Ukratko... Iako smo imali mnogo prilika, Mitar je mogao da postigne dva, tri gola, eto – dao ih je sijaset, da ne možeš ništa da mu zameriš. I, ostali momci – isto, vidi se da se bore, Sergej trči svuda i kad treba da zatvori drugu stativu... Da je bila Engleska, siguran sam da bi to učinio, malo da se našalim... Naučio sam od Miroslava Đukića: „Kad misliš da neće tu da padne lopta, e, baš će – na to mesto!”

Da li ste to i okusili?

- Kako nisam?! Mnogo puta kad misliš: 'ajde, neću da zatvorim, neće do ovog mog, baš će tu da dođe. Ne krivim nikoga, ali...

Koliko će Jovićev gol da podigne Orlove?

- Nadam se da će da bude talas. Imamo kvalitet, samo još jedna dobra utakmica da se ubedimo u to. Dobro je što nam igra isključivo pobeda, u slučaju remija – teško do treće pozicije. Fantastičan je uspeh što smo se plasirali na EP, napravili kontinuitet, ali vreme je za iskorak, pokažemo svima da možemo.

Kako vam se čini Piksijeva 3-5-2 formacija, sa Živkovićem i Mladenovićem gore / dole?

- Sigurno da selektor najbolje zna, ne mogu ja da kažem da li je dobro, nije, evidentno – nemamo bekove, pogotovo desnog. Eventualno da pomerimo nekog štopera... S druge strane, potrebna su nam brza krila, neko ko će da probije. Žile je drugačiji tip, više za saradnju.

Teško je sa „kontra nogom” držati celu stranu?

- Žiletu je teško, ima i defanzivne navike i dobru trku, ali nije odbrambeni igrač. Odličan je u ofanzivi, dobro asistira, ali nije na to navikao. Pretpostavljam, Vlahović se u odbrani spuštao na rivalovo desno krilo. U napadu smo igrali 3-4-1-2, u odbrani 5-4-1. Mitar, Tadić je bio levo, Vlahović desno. Duci, isto, nema tu naviku da se stalno vrati, opet dolazimo na tu „priču Slovenije” – nije to taj kvalitet da će da me ugrozi svaki put. Nekad ni vezni ne stigne, dvojica ne mogu sve da pozatvaraju.

Šta Živković igra tačno u Grčkoj?

- Klasično krilo, u 4-2-3-1, levo ili desno. Ima beka iza sebe, e, sad... Kod Muslina se igralo isto 3-4-2-1, međutim, nekako je to bilo drugačije. Ne želim da ulazim u taktiku, nije moj posao, ali... Levog beka igrao je Kolarov, desno, da li, Lazović, sa više defanzivnih navika, s druge strane – u napadu smo igrali tako, u odbrani drugačije – premeštali smo se na četvoricu. Ako je akcija sa desnog boka, Kolarov se digne visoko, levi štoper pređe na levog beka, drugi se pomeri, treći, takođe, Lazović povuče na beka. Videlo se da Vlahović hoće da pomogne, ali nekad ne uspe, nije taj tip, klasičan je napadač, može da stane u poziciju, ne svaki put. I onda dolazi do problema. E, zato je Žile širio ruke – nije imao pomoć, plus, nekad se uključi i bek Slovenije, bude 2:1.

Rekoste u uvodu, ali repriza će da prija ušima svih Srba – verujete da će Mitrović i Vlahović da prorade?

- Uveren sam da će to da se dogodi! Fantastični su, Vlahović puno radi za ekipu, trči, vraća se u odbranu. Mitar se bori, skače, udara, imao je te šanse protiv Slovenije, na žalost – nije ušla. Igra nam se puno svela na Mitra, mnogo se očekuje od njega, fudbal je dostupan svima, svi analiziraju – znaju da idemo na njega, lopta na bok, centaršut, pa ga svi čuvaju, čak sa trojicom. Nije lako! Optimista sam, puno podrška.

Igrali ste s Tadićem, da li je stvarno najbolji?

- Tadija je fantastičan, kao vino – iz godine u godinu sve bolji. Izuzetno bitan za ekipu, on zna najbolje da li je to što je rekao - najbolji, najspremniji. Godinama igra jednu od glavnih uloga i mnogo toga zavisi od njega, ali selektor je taj koji odlučuje. Tadija je „zavukao” loptu Mitru, sigurno će i protiv Danske...

Ko vas je oduševio?

- Odbrana, eto... Momci „ginu”, Strahinja, Bleki, Veljković... Deo tima za koji smo mislili da je malo slabiji – stvarno je dobro obavio posao. Napred, stvaramo šanse, to je najbitnije...

Danska, ima li rupa?

- Kako da nema? Igrali smo skoro protiv Švedske, malo drugačije, „novije”. Imamo mi ko će da „zavuče” loptu, skoči, da gol, samo da nas krene...