Od kada je Pariz pokrenuo kandidaturu za Olimpijske igre 2024. godine i obezbedio je 2017. godine, projekat je pretrpeo brojne promene. Od cena karata do ekoloških pitanja, jedno je reći, a drugo je uraditi.
Organizatori Olimpijskih igara 2024. su više puta menjali prvobitni plan. Za neke, to je pitanje prilagođavanja posle slabo shvaćene stvarnosti. Za druge, to je jednostavno ono što mnogi rade: obećavaju, znajući da obećanja često odlaze u vetar.
Ovim obećanjima bavio se portal Unutar igara.
Jedno od najznačajnijih neispunjenih obećanja od 2017. godine su bile pristupačne cene karata. Iako organizatori kažu da su cene slične onima u Londonu 2012. godine, to nije pristupačna cena koja je obećana. Imati slične cene onim iz Londona 2012. godine ne čini ih pristupačnim - samo ih čini uporedivim.
Zapravo, cene karata su više nego duplirane u odnosu na one u Riju 2016. (poslednje igre sa gledaocima). Karte za Igre u brazilskoj prestonici su bile dostupne od 12 evra, dok je u Parizu minimalna cena 24 evra. Jedna završna sportska sesija košta (najmanje) 125 evra, što je daleko od pristupačnog, imajući u vidu da gledaoci na igrama često žele da uživaju u više događaja istovremeno.
Još jedan aspekt koji dovodi u pitanje dostupnost događaja je ceremonija otvaranja na Seni, koja je pretrpela značajne promene, naročito u pogledu broja gledalaca koji će moći da je gledaju uživo. Od velikog događaja koji je trebalo da predstavi francuski sjaj sa oko 600.000 ljudi (i pola miliona besplatnih karata) do 220.000, sa istim brojem plaćenih karata. To znači 400.000 manje besplatnih karata (oko 20% od obećanog).
To samo po sebi nije problem - to je privatni događaj i ne mora da nudi besplatne karte. Problem je u obećavanju i podizanju očekivanja za stvari koje neće biti ispunjene. Još gore, besplatne karte neće biti podeljene putem lutrije, kako je prvobitno planirano, već direktno od strane javnih vlasti i organizacionog komiteta - njihovim prijateljima, naravno.
Slogan "Igre finansiraju Igre", koji francuska vlada koristi mesecima, takođe neće biti ispunjen. Različiti nivoi francuske javne uprave već su uložili više od 2,4 milijarde evra u infrastrukturu, urbane radove pa čak i antidoping laboratoriju.
Konačni trošak organizovanja Igara po treći put u Francuskoj je nepoznat, ali je poznato da su nedavno povećani troškovi (bezbednost, bonusi za zvaničnike, drugi sektori koji koriste priliku da obezbede plate).
- Neće biti olimpijskog poreza - ponovio je predsednik Makron.
Ali, sve će dolaziti iz javnih fondova, koji su proizvod direktnih i indirektnih poreza koje plaćaju poreski obveznici, kao i bilo kog duga koji se uzme.
Pjer Moskovisi, predsednik finansijskog suda, nedavno je procenio da će konačna javna investicija biti između tri i pet milijardi evra. Konačni odgovor će doći posle Igara, ali je opasno imati tako veliki diskrecioni okvir. Razlika između trošenja tri milijarde, ili pet milijardi evra (ako je to gornja granica budžeta) je preko 65 procenata - značajan iznos u osnovnoj aritmetici za svakog normalnog čoveka.
Iako je u kandidaturi najavljeno da će "svi vlasnici karata moći besplatno da putuju svim javnim prevozom u Parizu na dan događaja za koji imaju ulaznicu", kao što je bio slučaj za mnoge velike događaje (Rusija 2018. i Katar 2022, da ne pominjemo druge), ovo na kraju neće biti slučaj.
Još jednom, od reči do dela je dug put. Transportna uprava pariskog regiona najavila je specijalne cene za Igre: 4 evra za jednu metro kartu! Skoro duplo povećanje u odnosu na sadašnju cenu, opravdava se povećanjem od 15 procenata u javnom saobraćaju tokom događaja. Kao da bi povećanje broja korisnika metroa moglo opravdati takvo povećanje cene.
Drugačiji slučaj je plivanje. Jedan od retkih sportskih objekata izgrađenih posebno za Igre je Olimpijski vodeni centar (OAC) u Sen Deniju, pored Nacionalnog stadiona.
Ovaj novi kompleks neće ugostiti plivačke događaje jer su budžetska ograničenja smanjila kapacitet na 5.000 gledalaca, što je trećina onoga što međunarodna federacija zahteva za međunarodno plivačko takmičenje. Rezultat? Stadion je izgrađen, ali neće biti korišćen za svoju prvobitnu namenu. Ko plaća za to? Poreski obveznici, naravno.
OAC će ugostiti vaterpolo, umetničko plivanje i skokove u vodu, dok će plivačke zvezde morati da odu na drugu stranu prestonice, u arenu La Defens, gde su postavljeni privremeni bazeni za takmičenja jednog od glavnih sportova Igara.
Što se tiče čišćenja Sene, gotovo sve studije o zagađenju ukazuju na opasnosti od plivanja u reci koja prolazi kroz francusku prestonicu, gde su prvobitno planirani maraton na otvorenim vodama od 10 km i triatlon.
Još jedno neispunjeno obećanje, uprkos poboljšanjima i trošenju 1,4 milijarde evra, iako je gradonačelnica sama rekla da će plivati tamo tokom nedelje od 15. jula. Ostaje da se vidi da li će ispuniti svoje obećanje i, pre svega, da li će reka konačno vratiti svoje vekovno stanje.
The Paris 2024 Opening Ceremony is one month away!
— The Olympic Games (@Olympics) June 26, 2024
Who’s ready for the cauldron to be lit and the action to begin?#Paris2024 | @Paris2024 pic.twitter.com/q1uTdClLLi
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
