„Ostvarenje sna u Parizu”

Priča o fokusu i samo radu, u slučaju muške selekcije Srbije, nije samo izlizana floskula. Naprotiv. Beg u Vrnjačku Banju, od vreve, od znatiželje, pitanja i prognoza dokle odlična družina selektora Igora Kolakovića može na najvećoj smotri u Parizu, priča o medalji… U slučaju „plave čete” je realnost.

Jer, kako izgledaju dani u staroj bazi nekadašnjih evropskih prvaka, koliko su teški treninzi, kakvi su dalji planovi, za Sportski žurnal govorio je Milorad Kapur, samo jedan od desetorice debitanata u Gradu svetlosti. Jer draž igranja OI osetili su Marko Podraščanin, kapiten Uroš Kovačević i Aleksandar Atanasijević.

I potvrdio je libero plavih da „nema šale” na poslednjem ciklusu priprema, da je baš priča o fokusu i te kako prisutna:

- Činjenica je da smo se sklonili u Vrnjačku Banju ali s obzirom da je u jeku sezona, i ovde ima mnogo ljudi. Ipak, još pre dolaska smo napravili plan i dogovor i striktno se držimo toga. Do 23 sata svi moramo da smo u hotelu. Jeste sve naporno, dve nedelje treninga ovde, ali izdržavamo i jako sam zadovoljan kako sve izgleda – potvrdio je Kapur samo navode.

Bez ocene pripremnog perioda, jer još se stavlja glazura, momak rodom iz Ravnog Topolovca će „kao iz topa”.

- Teško je davati neke ocene rada, pogotovu što mislim da će sve doći na svoje u Parizu. Ako prenesemo formu, i kako smo izgledali u Kanadi potom i Sloveniji, govorim o VNL-u, imamo lepe šanse da prođemo grupu. Dalje je sve lutrija, jedan meč može svašta i ne mora da odluči. Nadam se da ćemo zadržati taj nivo. Ide sve u željenom smeru, izuzetno kvalitetno radimo, nismo ovako radili pred Ligu nacija i srećan sam zbog toga!

Kroz stupce medija, pogotovu inostranih, retko gde se provuče ime Srbije kao možda i potencijalnog kandidata za iznenađenje u Parizu, sve se uglavnom vrti oko Slovenije, Japana. Dovoljno za vaš inat.

- Iz toga i zbog toga sigurno da može da proradi baš to-taj naš inat, da pokažemo da vredimo, da imamo kvalitet za velike domete. Možda zbog izostanka rezultata prethodnih godina je tako, ne svrstavaju nas u red favorita. Ali ako se desi scenario od tih prijateljskih utakmica u Argentini i dalje, a svi jedva čekamo… Siguran sam da ćemo ostvariti rezultat, da li medalju, to ne znam, ali čvrsto verujem u sve nas! Da se ne ponavljam, naše zajedništvo, potpuno druga slika ekipe i protiv Poljske, potom Slovenije, jako je malo falilo da epilog bude drugačiji.

Utakmice na turniru u Poljskoj i provere, dobro će doći kao poslednji filter pred put u Francusku.

- Hoće sigurno, dueli sa Japanom i Amerikom. Dve selekcije sa kojima nemamo neki dobar rezultat u poslednja dva meča koja smo odigrali. Značiće za samopouzdanje i da vidimo gde smo, da se isprave greške ukoliko bude kikseva, upravo za izazove koji nas očekuju na Olimpijskim igrama.

Raspoložen je kao i uvek momak u dresu sa brojem „3” i u krštenici sa još jednom trojkom – 33 koji će debitovati baš na Igrama, ali ko još gleda cifre, godine.

 - Osećam se mladoliko, nemam osećaj da imam 33, ja sam negde u 25. još uvek (smeh). Godine me definitivno svrstavaju u veterane, ali u meni je dečak. Jer imam mnogo motiva, želje, sanjao sam kao klinac da igram za reprezentaciju, još na olimpijskim igrama?! Kruna karijere. Možda zato što sam kasno počeo, ali selektor Igor Kolaković mi je dao šansu koju pre toga nisam dobio. I zato me i nosi ta ludačka energija. Pokušavam i na taj način, ako je moguće da doprinesem kada timu ne ide, kada možda malo i klonemo duhom, da povučem što bi se reklo.

Neminovno, pitanje favorita za visok plasman na odbojkaškom turniru u glavnom gradu Francuske.

- Poljska je prvi favorit, što su pokazali u poslednje dve, tri godine, potom roster od ne 12, 14, već 18 igrača svetske klase. Drugi neka budu Francuzi, domaćini su, osvojili su Ligu nacija, treće bih mogao da izdvojim Japan, igraju poslednjih godina jako dobro, brzo, tačno. E posle toga mi, Brazil, Slovenija, Amerika, četiri selekcije koje bi mogle da izbore medalju, sve je moguće!

Gde je „Mićko” tu je i harizma, gde je „Mićko” tu su i pozitivne vibracije na i van terena, gde je „Mićko” tu je odbrana čvrsta kao bedem, tu je let ako treba i preko reklame da se lopta vrati u igru. Neka tako bude i u Parizu, a ako je verovati potajnoj želji, možda i prognozi Milorada Mićka Kapura, i priči o odličju, odbojkaše Srbije, njih 13 gledaćemo na pobedničkom podijumu.