Do decembra 2022. Luis de la Fuente (61) bio je maltene anonimus u fudbalskom svetu, čak i u svojoj zemlji, a onda je u roku od godinu dana podigao dva pehara kao selektor Španije, osvojio je Ligu nacija, pa Evropsko prvenstvo, što se retko događa, a dovoljno je da se smesti na kartu najuspešnijih predvodnika A tima Crvene furije u istoriji, sa uspešnom predistorijom kao selektor mlađih selekcija.
Inače, kad je postavljen i u savezu su smatrali da je on samo privremeno rešenje.
Neko bi rekao da je de la Fuente najuspešniji „projekat” sada već bivšeg predsednika FS Španije Luisa Rubijalesa, jedan dobar posle silnih katastrofalnih poteza zbog kojih bi mogao čak i da robija. On je dao šansu de la Fuenteu dok se polovina nacije pitala „ko je on”, a druga tvrdila „da nema šanse da taj potez donese bilo šta dobro”. De la Fuente mu se odužio tako što mu je dao podršku u slučaju „Poljubac”, skandalu sa reprezentativkom Dženifer Ermoso, pa kasnije pretrpeo žestoke kritike jer je aplaudirao dok je Rubijales s govornice FS fudbalerke nazivao „lažnjivicama“ i „lažnim feministkinjama“.
De la Fuente je preživeo taj skandal, za razliku od Rubijalesa, i ostao selektor iako su se Španci i dalje pitali čime je zaslužio posao.
OD PRVOG DANA
Ovo su fudbaleri koje je de la Fuente predvodio u mlađim selekcijama, pa sve do danas u A reprezentaciji:
Unai Simon (27) - Bilbao - 46/0
Rodri (28) - Mančester siti - 56/4
Mikel Merino (28) - Sosijedad - 28/2
Fabijan Ruiz (28) - PSŽ - 29/4
Dani Olmo (26) - Lajpcig - 39/11
Mikel Ojarzabal (27) - Sosijedad - 37/12
Mark Kukurelja (25) - Čelzi - 10/0
Martin Zubimendi (25) - Sosijedad - 10/0
Napomena: Godine, klub, nastupi i golovi u A timu.
SJAJAN SKOR
Luis de la Fuente postavljen je za selektora A tima Španije decembra 2022, krenuo je u januaru 2023. i od tad je na 23 meča ostvario 20 pobeda, jedan remi i dva poraza.
U službenim mečevima ima 18 pobeda i jedan poraz, od Škotske na startu mandata, zbog kog mu je čak pretio brzopotezni otkaz! Ali, sve se promenilo preko noći, trenutno je u nizu od 17 pobeda na zvaničnim mečevima.
REKORD ZA REKORDOM
Španija je četvrti put postala šampion Evrope, što je rekord (1964, 2008, 2012, 2024), a niko ranije do titule na Starom kontinentu nije stigao sa svih sedam pobeda.
Takođe, niko ranije nije stigao do titule sa 15 postignutih golova.
I zaista, de la Fuente pre početka rada u savezu nije imao istaknutu karijeru kao trener Portugalete, Aurera, drugog tima Bilbaoa (u dva mandata), Alavesa, ali sve se promenilo kad je dobio priliku da vodi omladinsku reprezentaciju Španije, tu se snašao kao riba u vodi. Ostalo je istorija koja je tek počela da se ispisuje.
Posle osvajanja turnira u Nemačkoj, de la Fuente je istakao:
- Nije važan rezultat, važan je čitav proces, jer je rezultat produkt sistema. Ovi mladi ljudi su primer društvu, bilo bi dobro da ih cenite kao vredne sportiste – veli selektor.
Na pitanje ko je bio najteži rival u Nemačkoj, kaže:
- Kad razmišljate o putu, razmišljate o tome šta sve možete da tražite od ovog tima. Najteža je možda bila Nemačka, bila je to zaista teška utakmica. Suočili smo se sa njenom fantastičnom snagom, svi smo imali poteškoća da izađemo na kraj s njom – iskren je Španac.
SLAVA I BOGATSTVO
Španija je u petom finalu stigla do četvrte titule šampiona Evrope, Engleska je izgubila drugo uzastopno finale.
Pored slave, reprezentativci Furije poboljšali su konto u banci, s obzirom da je UEFA nagrađivala svaki bod, a Španija je do pehara stigla sa sedam uzastopnih pobeda.
Ukupan nagradni fond iznosio je 331 milion evra: sam plasman na turnir doneo je svakoj reprezentaciji 9,2 miliona; svaka pobeda donosila je milion evra, bod pola miliona; prolazak u nokaut-fazu vredeo je 1,5 miliona, u četvrtfinale 2,5 miliona, u polufinale četiri miliona. Pobeda u finalu donela je Špancima još osam miliona, poražena Engleska dobila je pet miliona evra.
I NAVAS U ALMANAHU
Hezus Navas sa 38 godina bio je najstariji reprezentativac Španije na turniru u Nemačkoj i postao je 14. fudbaler u istoriji koji je trijumfovao na dva Evropska prvenstva, prvi put 2012.
Od 13 igrača koji su ostarili taj podvig, 12. su Španci (Kasiljas, Ćabi Alonso, Fabregas, Inijesta, Ramos, David Silva, Fernando Tores, Ćavi, Albiol, Arbeloa, Kazorla i Rejna), jer je Furija jedina odbranila titulu osvojenu 2008.
Pored Španaca tu je i Nemac Rajner Bonhof, prvak Evrope sa Zapadnom Nemačkom 1972. i 1980.
Navas je osvojio i Mondijal 2010. i Ligu nacija 2023, pored njega sve to još samo Serhio Buskec.
Novinari su ga još jednom vratili na staru priču o sumnji kad je bio postavljen za selektora A tima.
- Nije važno da li su mi neki verovali ili ne. Bilo je jedino važni što sam osećao da mi igrači veruju, a tako je već godinu ipo dana. Zbog toga je sreća još veća, jer – niko nam ništa nije dao, a stvari koje toliko koštaju dobijaju još više na vrednosti. Ako daš sve što imaš, znaš da će ti život vratiti nečim dobrim. A fudbal je sastavni deo života.
I za kraj:
- Ojarzabal je postigao gol u finalu i stvorio mnogo problema odbrani Engleske, a njegova je zasluga što je Zubimendi senzacionalno odigrao drugo poluvreme kad je Rodri bio van igre. A Rodriju sad dajte Zlatnu loptu, moliću lepo! – zakučuje de la Fuente, ali to nije bio kraj priče.
Još pre finala Evropskog prvenstva pojavila se informacija da mu je savez ponudio novi ugovor po kom bi imao tri puta veću platu – zarađivao je 600.000 evra, po novom bi 1,8 miliona evra. A onda se juče pojavila, pa može se reći neverovatna vest, da je ponudio usluge FS SAD koja trenutno traži selektora, pošto ih je odbio, recimo, Jirgen Klop, kao i bivši selektor Jirgen Klinsman.
Ugledni Vašington post objavio je sledeće:
- Predstavnici De la Fuentea kontaktirali su FS SAD da bi ispitali situaciju nakon što je selektor Greg Bertalter otpušten prošlog meseca. Masud Rušandel potvrdio je našem listu da su on i Visente Montes obavestili sportskog direktora Federacije Mata Krokera o De la Fuenteovom interesu za ovaj posao. Rušendel je predsednik Global elite sports grupe, američko-španske kompanije koja blisko sarađuje sa Montesom, istaknutim španskim agentom – piše Vašington post.
PRVAK EVROPE SA OMLADINCIMA
Luis de la Fuente postavljen je na poziciju selektora omladinske reprezentacije Španije maja 2013, da bi se dve godine kasnije zajedno sa momcima na turniru u Grčkoj popeo na tron Evrope!
Posle drugog mesta u grupnoj fazi sa Rusijom, Holandijom i Nemačkom (pobeda 3:0 nad Pancerima, poraz od Zbornaje 0:3 i remo 1:1 sa Holandijom), u polufinalu savladana je Francuska (2:0), a u finalu Rusija (2:0).
Najbolji strelac turnira sa tri gola bio je Borha Majoral, dete Reala, danas napadač Hetafea, a vođa tima bio je Rodri, zvanično najbolji igrač EP 2014.
ŠAMPION EP SA MLADIMA
Jula 2018. De la Fuente je prebačen za selektora Mlade reprezentacije Crvene furije, umesto Alberta Seladesa koji je podneo ostavku. Osvojio je prvo takmičenje, EP 2019: Posle prvog mesta u grupi (poraz od Italije 1:3, pobede nad Belgijom 2:1 i Poljskom 5:0), u polufinalu je ponovo pala Francuska (2:0), a u finalu Nemačka (2:1).
Dani Olmo i Mikel Ojarzabal bili su strelci protiv Pancera, Olmo sa tri gola ukupno treći strelac turnira, a tu je bio još jedan današnji A reprezentativac, Fabijan Ruiz.
SREBRO NA IGRAMA U TOKIJU
Luis de la Fuente predvodio je Olimpijsku selekciju Španije na Igrama u Tokiju 2020.
Furija je osvojila srebrni medalju: bila je prva u grupi (0:0 sa Egiptom, minimalna pobeda nad Australijom, remi 1:1 sa Argentinom), u četvrtfinalu savladana je Obala Slonovače (5:2 u produžecima), u polufinalu Japan (1:0), a u finalu Brazil je bio bolji (2:1 u produžecima).
Istakli su se Rafa Mir (trenutno na pozajmici iz Sevilje u matičnoj Valensiji) i Mikel Ojarzabal sa po tri gola.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
