Ostali ste neutralni?
– Nisam, a nisam ni objektivan. Odavno sam rekao da gospodin Marjanović meni nikada neće biti predsednik. Posle iskustva sa njim u Partizanu sam tako rekao i ostao dosledan. Imali smo Stručni savet, pitali su me da budem selektor, ali nisam želeo, onda je kandidat bio Ljuba Obradović i posle toga je Marjanović ukinuto ovo telo.
Da li ste videli pismo inicijative?
– Bio sam tada na predavanju u Novom Pazaru, pa sam kasnije video. Nema govora, sve što su tražili i zašta se bore su u pravu. Oni jedino što zahtevaju su izbori i ja ne vidim šta je tu loše. Ja nisam potpisnik, ali se slažem. Moram da istaknem da mi se dopada i struktura ljudi koji su to potpisali, jer su svi u svoje vreme dali doprinos rukometu. Čitam i komentare na internetu, ne razumem omalovažavanja, a s druge strane vidim i da su se neki prilično razžestili, jer su ugroženi.
Da li mislite da može da dođe do promena?
– Ne može ovako, jer nema pravnu vrednost, već samo moralni pritisak, a on gađa ljude koji ga nemaju. Tako da, neće od toga biti ništa, osim ako se ne umeša Ministarstvo sporta i omladine ili Sportski savez Srbije. Jer rukomet nema krovnu konstrukciju, Savez se ponaša kao privatno preduzeće i samo Upravni odbor može da smeni predsednika, a zašto bi to radio kad mu je lepo. Mora da reaguje neko više telo i reši problem.
Savez je odgovorio na pismo i istakao da je imao značajne rezultate?
– Osvojene medalje na domaćem terenu su žestok pokazatelj svega što se dešavalo pre i posle toga. I kod žena i kod muškaraca. Uzmite svi i pogledajte rezultate ostvarene posle tih medalja. Nema nas nigde. Naravno, daleko od toga da treba omalovažavati odličja, ali neka neko objasni gde smo pre i posle toga. Nekad je rukomet bio zastupnik medalja, a sad su to preuzeli odbojkaši.
Kakav je rad u mlađim kategorijama?
– Nikakav! Pre četiri, pet godina sam pravio za RS Beograda jedan program, tu su bili juniori kao demonstratori i onda sam saznao da oni plaćaju klubovima članarinu kako bi trenirali! Onda dolazimo do toga da neko ko je talenat ne može da napraduje jer nema novca, a onaj ko ima nastavlja da trenira. Sve je nekako kontra.
Profesor Branislav Pokrajac je dodao:
– Takođe nemamo više ni kriterijume po kojima bi se birali selektori. Nekada se tačno sve znalo, a sad trener muške reprezentacije može da bude čovek bez dana trenerskog iskustva, a kamoli reprezentativnog. Dokle god bude tako, neće biti boljitka.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
