Do cilja 1001 stepenik

Preciznost, kontinuitet, fokus, upornost, posvećenost, bezbroj dana treninga i serija takmičenja – 1.001 stepenik za jednu želju, zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. 

Najbolja srpska strelkinja Zorana Arunović od početka sezone iz dana u dan, korak po korak mukotrpno radi kako bi ostvarila san i najbolji rezultat na najvećoj sportskoj smotri u Francuskoj.

Zorana će u Gradu svetlosti učestvovati u obe konkurencije, gađaće iz vazdušnog pištolja u singlu i u miksu. U konkurenciji parova nastupaće sa Damirom Mikecom.

Borbeni i šampionski karakter joj ne dozvoljava drugačije, već da pred svaki polazak na veliko takmičenje bezrezervno veruje u sebe, jer zna da je uradila sve što treba da bi došla dotle i samouvereno stala iza osnovne linije.  

- Pripreme su konstantno u toku, cilj je što bolji nastup u Parizu – kaže Zorana pred svoje četvrto učešće na Olimpijskim igrama.

Prvi stepenik u pripremama, Arunovićeva je preskočila na Svetskom kupu u Minhenu početkom juna, prvo je upucala 578 krugova vazdušnim pištoljem za plasman u finale, završivši kao sedma u kvalifikacijama. Kako je odmicalo takmičenje bila je sve bolja i preciznija i slavila je sa 244, 4 kruga, što je 2,5 manje od njenog rekorda iz finala 2017. Dan kasnije, Zorana je sa zlatom napustila Minhen. Srpska olimpijka bila je jedna od tri Evropljanke među osam najboljih (uz Slovenku Slak i Turkinju Tarhan).

Trijumfom u Bavarskoj došla je do 34. odličja na Svetskim kupovima, računajući sve discipline i finalne turnire.

Ovo zlato bilo je druga medalja za Zoranu na velikim takmičenjima u 2024. na Evropskom prvenstvu u Đeru osvojila je srebro.

Šta je sve prethodilo pripremama za turnir u Nemačkoj?

- Od početka ove godine - težak raspored. Nije bilo toliko takmičenja, ali imali smo veliki broj treninga, što meni više odgovara. Na primer, lane smo išli iz mitinga u miting, takav je bio program. U januaru smo imali turnir u Minhenu, koji je poprilično dobro prošao – dva finala i dobri rezultati. To nam je pokazalo odgovarajući stepen forme u tom delu sezone. Prvi pik ove godine bio je na prvenstvu Evrope, koje je usledilo mesec dana posle Minhena. Rezultat na EP nije bio na nivou koji bih želela, jer sam imala zdravstvenih problema, neposredno pre toga sam se razbolela. Uspela sam da osvojim medalju, što mi je bio podstrek - videla sam da sam na dobrom putu. Posle toga imali smo dvonedeljni ciklus priprema u Budimpešti, jedan nastup na Svetskom kupu u Bakuu, po formatu koji će biti na Olimpijskim igrama.

O kakvom formatu je reč?

- Jednog dana su na programu kvalifikacije, narednog finale, što je velika promena. Do sada smo uvek imali kvalifikacije i finale u istom danu. Primarni cilj na Svetskim kupovima bio je ulazak u top 8 kako bih mogla da isprobam dvodnevni takmičarski sistem. Ušla sam u finale i završila osma, ali stekla sam uvid u to šta je potrebno dalje uraditi, šta mogu da budu potencijalni problemi, na šta treba obratiti pažnju da mogu da budem konkurentnija za medalju.

Šta je, iz iskustva, ključno za bolji nastup?

- U prethodnom sistemu, ako su kvalifikacije bile u devet ujutro, već sam u pet sati ustajala da počnem sa pripremom. Prvo je proba, pa kvalifikacije, pauza, pa finale. Postojano ste u nekoj tenziji, najveća razlika je to što se sad nje oslobađate. Potrebno ju je probuditi ponovo za finale.

Počeli ste u januaru – koji je bio nivo forme tad, koji sad?

- Napredovala sam. Nije mi rezultat jedini indikator poboljšanja. Često osećam veliki napredak koji rezultat u tom trenutku ne može da pokaže. Imam utisak da sam rezultatski, ali i u tehničkom i psihološkom smislu na višem stepeniku nego na početku godine.

Koje aktivnosti imate van streljane i teretane, šta radite za opuštanje?

- Verovali ili ne – master studije na menadžmentu. To mi u potpunosti pomera fokus, da ne budem postojano usredsređena na OI. Istovremeno, akademski se usavršavam u oblasti integriteta u sportu. U međuvremenu, završila sam fakultet, sad sam diplomirani filolog i shvatila sam koliko me to ispunjava.

Koliko je vaša sestra Jelena kao trener zadovoljna pripremama?

-  Poprilično je zadovoljna. Uspele smo da dodatno poboljšamo saradnju, radimo na istom cilju, a to je medalja u Parizu. Ne bih bila ja da ne kažem da ciljam zlato. Medalja treba da bude krajni produkt svega što je prethodno urađeno. Da svaki dan budem bolja nego juče.  

Znači, „mušica” na Ajfelovom tornju?

- Mušica na meti, na pištolju, neposredno ispod crnog kruga - krajni cilj jeste to. Naravno, postoji 1.001 stepenik koja mora da se uradi pre medalje.

Kad smo 2022. pričale o konkurenciji, izdvojili ste Ukrajinku i Grkinju – da li je još tako?

- Jeste, Kostevič i Korakaki. Odolevamo napadima mlađe generacije, agresivne u pohodu na medalje, ali držimo se.